Leštarka (Bonasa bonasia) je ptica iz porodice kokoši (Phasianidae). Duga je 35 do 40 santimetara, a teška između 400 i 450 grama. Perje joj je braon boje sa tamnim mrljama a na glavi ima kukmu. Mužjaci se razlikuju od ženki po crnoj guši obrubljenoj belim i nešto dužim perjem na glavi.
Mužjaci i ženke provode celu godinu na teritoriji od oko 40 hektara i brane je i od članova svoje vrste. Mužjaci su prvi stub odbrane sa visokim pozivima. Pošto leštarke izbegavaju otvorena područja i naročito su osetljive na fragmentaciju šumskih staništa, svoje sklonište nalaze u gustim šumama sa raznovrsnim drvećem i žbunovima, a koriste male grupe smrče i jelki da bi se sklonile noću i u slučaju opasnosti.
Leštarke se pare u aprilu i maju. Njihovo gnezdo je na zemlji, sakriveno u vegetaciji. Ženka snese 5 do 12 jaja, a inkubacija počinje sa poslednjim izleženim jajetom. Pošto imaju samo jedno leglo godišnje, ako ono propadne tokom polaganja jaja ili tokom rane inkubacije gnezde se naknadno. Samo ženka leži na jajima, a ptići se izležu posle 21 do 25 dana od početka inkubacije. Ubrzo po izleganju ptići napuštaju gnezdo, ali ih ženka vodi i štiti do jeseni. Zato što u prvim nedeljama u velikoj meri zavise od visokoenergetske hrane, najveći deo njihove ishrane čine beskičmenjaci.
Tokom zime leštarke se skoro isključivo hrane resama i pupoljcima listopadnog drveća, a najviše jove, breze, lešnika, brekinje i bukve. U ostala doba godine hrane se bobicama različitog grmlja, semenom, malim plodovima i delovima biljaka i trava.
Ugrožavajući faktori koji smanjuju brojnost leštarki su fragmentacija šumskih staništa i predatori. Divlje svinje, lisice, jazavci, gavrani i drugi predatori pljačkaju njihovo gnezdo. U Srbiji je leštarka ugrožena vrsta ptice i nalazi se pod zaštitom.
