Nakon što je Olivija žena Marka Tvena umrla 1904. godine njegov svet se srušio. Njihova prelepa ljubavna priča se završila posle 34 godine braka, a cela porodica bila je duboko pogođena njenom smrću, jer je ona bila čvrst, a nežan moralni centar domaćinstva. Nakon što je Olivija umrla, jedna od njihovih kćerki, Klara je otišla u sanatorijum. Klara je imala crnog mačka kao kućnog ljubimca, u kome je mogla pronaći utehu, ali pošto joj nisu dozvolili da ga ostavi u sanatorijumu zatražila je od oca da se brine o njemu.

Crni mačak Bambino je došao u kuću Marka Tvena i postao njegova omiljena uteha u borbi sa ogromnom tugom. On ga je naučio da šapom pije vodu i da istom tom šapom gasi sveću, koja mu je služila za paljenje cigarete. Bambino se toliko ponosio svojim umećem da nijedan gost nije mogao da napusti kuću a da ne vidi ovaj spektakl. Ali, jednog dana Bambino je nestao, a Mark Tven je dao oglas u novinama New York American, u kojem je ponudio 5 dolara za povratak Bambina uz njegov opis: veliki i intenzivnocrni; debelo, baršunasto krzno; ima slabu ivicu bele dlake preko grudi; nije ga lako naći na običnom svetlu. Ubrzo se Mark Tven osećao toliko loše da je objavio oglas u svim novinama. Veoma brzo je usledio red mačaka i njihovih vlasnika, koji se pojavio u kući Marka Tvena, ali u njemu nije bilo Bambina. Dve ili tri noći nakon toga, Bambino se vratio kući, Mark Tven je bio oduševljen i potom je oglasio da je njegov mačak pronađen. Ali, i posle povratka Bambina dolazili su i dalje ljudi sa svim vrstama mačaka, a mnogi su samo želeli da vide Marka Tvena.