Vodomar ribar ima kratko, zbijeno telo sa kratkim nogama, kratkim repnim perima i širokim krilima. Na kratkom vratu je velika glava duga oko 4 cm sa dugim šiljatim oštrim kljunom. Dug je oko 16 i 18 cm, raspon krila je oko 25 cm, a težak od 34 do 46 g.
Perje na gornjem delu glave vodomara ribara, krilnom pokrovu, ramenima i repu je tamnoplavo-zeleno do zeleno-plavo. Na leđima ima sjajnu plavu prugu, koja je uočljiva kod uzletanja. Stomak i mali deo ispod očiju su braon boje, dok su grlo i mali deo vrata svetlobele boje, a male noge crvene. Kljun je, kod mužjaka crne boje, sa donje strane nešto svetliji a kod ženke sa donje strane, od baze do najmanje prednje trećine dužine, narandžasto-crven.
Vodomar ribar se najčešće hrani ribom, ali i vodenim insektima i njihovim larvama, račićima, žabama i punoglavcima. Sa pogodne, čvrste grane ili neke druge čvrste podloge neposredno iznad vode ili u njenoj blizini i iz "lebdećeg položaja" kada uoči plen, on se baca u vodu koso u odnosu na površinu, glavom prema napred, često ubrzavajući kratkim zamasima krila. Pri uronjavanju, oči su mu otvorene, ali zaštićene kožom migavicom, a kada stigne do vode, sakuplja krila tesno uz telo, ili ih ispruži prema gore. Kada uhvati plen, usporava ispruženim krilima i nogama i prema površini ide zatiljkom, glave pritisnute uz prsa, trzajem izbacuje prvo kljun iz vode i odmah, ili nakon trenutka odmora, poleće natrag. Manju lovinu često, uz snažno stiskanje kljunom proguta odmah, a veće ribe nosi natrag na granu, gde je trese, ili drži u kljunu i udara njom po podlozi dok je ne ubije, a zatim je okreće držeći je u kljunu i guta.
Mužjak bira mesto za kopanje tunela i šupljine za leglo, a zatim mu se pridružuje i ženka i zajedno kopaju. U periodu kopanja hodnika i na njegovom kraju šupljine za leglo, mužjak donosi male ribe koje uz naklanjanje pruža ženki. Ona ih prihvata uz oglašavanje i trepereći krilima, a pri kraju pripreme prostora za leglo dolazi do parenja.
Većina vodomara ribara živi u trajnim parovima. Kada je povoljna godina, sa puno moguće hrane, neki mužjaci žive sa dve ženke koje istovremeno, na razdaljini od nekoliko kilometara imaju legla. Posle izleganja ptića, mužjak hrani ptiće oba legla. Pri tome, moguća je i pojava više uzastopnih legla iste ženke.
Ženka snese najčešće 6 do 8 belih, glatkih, skoro okruglih jaja, svakog dana po jedno. Na njima počinje da leži, smenjujući se sa mužjakom kada snese poslednje jaje. Ležanje na jajima traje 19 do 21 dan, a ptići se izležu iz jaja istog dana, i o njima brinu oba roditelja. Posle 23 do 27 dana ptići dobijaju perje i napuštaju svoje gnezdo.
Vodomar ribar spada u ugrožene vrste ptica i zato je strogo zaštićena vrsta.
