Zelena žuna je duga od 30 do 36 cm, sa rasponom krila od 45 do 51 cm. I mužjak i ženka imaju zeleni gornji deo tela, a donji žuto-zelen, sa žutom trticom. Prednji deo glave je crn, sa crnom ili crvenom prugom, nalik na brkove kod mužjaka, a crnom prugom kod ženke. Mladunci su tačkasti i prugasti po celom telu. Kljun im je slabiji kod ostalih vrsta detlića, i zato mogu da buše samo mekše drvo.
Mužjak buši u zdravom ili trulom drvetu 15 do 30 dana velike duplje drveća, kao što su hrast, bukva, vrba, voćka ili topola, gde se gnezdi, od aprila do juna. Ženka snese 4 do 6 sjajnobelih jaja, na kojima leže oba roditelja naizmenično. Posle oko tri nedelje izležu se mladi, koje hrane roditelji dok se ne osamostale, za skoro mesec dana.
Zelena žuna uglavnom živi na zemlji, gde se često viđa dok traži hranu. Hrani se pretežno mravima u svim njihovim stadijumima. Za sakupljanje larvi i odraslih mrava koristi dug lepljiv jezik. Zato što i zimi iskopava mrave iz mravinjaka, nastala je narodna izreka "Rasturi ga ko žuna mravinjak na Svetog Savu". Takođe, hrani se insektima i njihovim larvama, koje nalazi na drveću, kao i semenom drveća, posebno ako je sočno.
Zelena žuna je stidljiva ptica. Obično skreće pažnju svojim karakterističnim veoma prodornim oglašavanjem.
U Srbiji zelena žuna spada u ugrožene vrste ptica i strogo je zaštićena vrsta.
