U mnogim kulturama postojala su razna verovanja i simbolika vezana uz vrapca. Često je smatran simbolom nade, plodnosti i obnavljanja života.

Vrapci su prikazivani u staroj egipatskoj umetnosti veoma retko, ali jedan hijeroglif jasno ukazuje na vrapca. Ovaj hijeroglif nema fonetičku vrednost, ali je korišćen da označi, malo, usko ili loše. Postojalo je i verovanje kod starih Egipćana da vrapci hvataju duše bolesnih ljudi. Reč vrabac koristila se originalno kod starih Grka da opiše bilo koju malu pticu. U grčkoj mitologiji vrapci su bili glasnici boginje ljubavi Afrodite. U starom Rimu vrapci su držani kao kućni ljubimci mada nemaju živopisnu boju, a njihova pesma je neupadljiva. Stari Rimljani ih nisu pominjali samo kao kućne ljubimce, već su pisali i o njihovim karakteristikama i navikama. Oni su verovali da povređivanje vrapca donosi nesreću i da je vrabac totem majkama u žalosti.

Vrabac je smatran simbolom putovanja. Verovalo se da mornarima donosi sreću, tako da su mornari ponekad tetovirali na telu vrapca pre nego što su napuštali dokove, nadajući se da će im biti talisman i pomoći im da se bezbedno vrate kući.

U hrišćanstvu vrabac kao simbol označava Božju brigu i za najbeznačajnija živa bića. U Jevanđelju po Mateju, vrabac je simbol Božanskog proviđenja.

Vrabac je jedan od simbola Beograda, ali i beogradskog duha koji je sposoban da uzleti više i dalje, srećan, skroman, druželjubiv, zadovoljan. Vrabac se koristi i kao maskota Beograda. Tako je vrabac Srba bio maskota Univerzijade koja je održana 2009. godine u Beogradu. Zaštitni znak Vrnjačke Banje je vrabac sa opancima i šajkačom na glavi, a njegova skulptura nalazi se u samom centru banje.

Vrabac je veoma prisutan u literaturi. Živahnost i okretnost koju poseduju ove male ptice pripisale su im i neke ljudske osobine. Kako su pesnici vrapce gledali kroz "ružičaste naočare", od ljudskih osobina su im dodeljeni vedrina, ushićenje, marljivost, živost duha. Posebno je drag u dečjim pesmama i pričama. Naš poznati pesnik Jovan Jovanović Zmaj je u svojim dečjim pesmama prikazivao vrapca kao radosnog, živahnog i snalažljivog. Poznati engleski književnik Vilijam Blejk, u pesmi Cvet, iz zbirke pesama Pesme nevinosti, koristi vrapce kao metaforu za strast i žrtvovanje.

U slikarstvu vrabac je čest motiv. Veliki slikari kao što su Vinsent van Gog i Franc Mark prikazali su vrapca na svojim slikama.

Kroz istoriju populacija vrabaca je varirala, ali je uglavnom rasla. Sa širenjem civilizacije iz Evrope ka drugim kontinentima kretali su se i vrapci. Čovek ih je namerno ili nenamerno uveo u Afriku, Ameriku, na Novi Zeland i u Australiju. U SAD evropski vrapci su masovno donošeni između 1850. i 1875. godine kako bi smanjili broj štetočina. Do 1883. godine smatrali su njihovo uvođenje kao katastrofu.

Od rimskog doba vrapci su bili popularne ptice. Od dvadesetog veka međutim, idilična slika o njima se dramatično promenila. Brojnost vrabaca opada u velikom delu Evrope. U Holandiji se vrapci smatraju za ugroženu vrstu ptica jep je njihov broj prepolovljen od 1980-ih godina prošlog veka. Slična situacija je u Velikoj Britaniji, gde je 64% ukupne populacije nestalo u poslednjih 25 godina.

U Beogradu ima oko pet hiljada vrabaca, a u celoj Srbiji oko pedeset hiljada. Statistika beleži da je vrabac, ugrožena vrsta ptice, kako u Beogradu tako i u Srbiji.

Biolozima još uvek nisu poznati pravi razlozi za ovu pojavu. Smatra se da bi uzrok mogla biti konkurencija drugih vrsta kao što su golubovi, svrake, vrane, ali i uvođenje bezolovnog goriva, koje pri sagorevanju oslobađa visoko otrovna jedinjenja, pa čak i dejstvo nekih elektro-magnetnih talasa.