Artnit

Kultura je u procesu tranzicije u srpskom društvu jako marginalizovana. Suočeni smo sa duhovnim i materijalnim osiromašenjem društva i međuljudskih odnosa. Usklik ''Kulturo, eve me!'' zaista možda i najbolje sažima stanje našeg društvenog miljea i kulture. Društvo je preplavljeno šundom i kičem, nameće se stil života u kome se bahatost, površnost i pohlepa promovišu kao poželjni obrasci ponašanja. Sistem vrednosti u društvu je poremećen i devastiran i to se najviše preslikava na životnu filozofiju mladih kojima dominiraju hedonizam i želja da bez mnogo truda postignu uspeh i zarade veliki novac.

Ratan nameštaj je sve više prisutan u enterijeru i eksterijeru savremenog doma. On se uklapa u svaki prostor i stil uređenja doma, funkcionalan je i lako se održava. Nijanse ratana su mnogobrojne od svetlo beličasto-žućkaste, preko svetlo sivkastih nijansi do sivkasto-braonkaste ili potpuno braon boje. Ratan može da se oboji u skoro svaku boju, pri čemu dobija sasvim novu vizuelnu dimenziju.

Uređenje prostora u kome se sluša muzika uvek stvara jak efekat na slušaoce. Oblikovanje prostora za scenografiju obuhvata i likovnost (kolorističko rešenje) scenografije. Dobra scenografija je zato jedna od polaznih tačaka za potpuni doživljaj muzike.

Dioba Jakšića je kratka, lirski intonirana narodna epska pesma pokosovskog ciklusa koja pleni svojom lepotom. U središtu pesme je porodični sukob koji se rešava na ličnom planu. U celoj pesmi se oseća težnja narodnog pesnika da spoji u jedinstvenu celinu mitsko i ljudsko.

Vrabac je rod ptica pevačica. Nekada stanovnik Azije i Evrope, danas je najrasprostranjenija ptica na svetu. Ima ga na svim kontinentima, izuzev Antartika. Gotovo svi narodi imaju svoj naziv za vrapca. Kod nas se naziva vrabac pokućar ili dživdžan, u nekim delovima Velike Britanije zovu ga "tamni trčuljak", u Americi engleski vrabac, ali i "leteći krompir".

Sobne biljke mogu biti divan ukras ili detalj u enterijeru doma. One mogu da ulepšaju atmosferu i ambijent doma i da ga učine gostoljubivijim, toplijim, svežijim. U domu sobne biljke uvek stvaraju prijatan vizuelni doživljaj i daju osoben pečat uređenju doma.

Kaktusi potiču iz Amerike. Fosilni ostaci pokazuju da je kaktus bio deo ljudske ishrane pre više od 9000 godina. Stari narodi koristili su kaktus za piće i pravljenje vina, lekova, šampona, boja za lice, ali i za izradu strela, igračaka, nakita, četki. Dosta su korišćeni za razne ceremonijalne obrede, za prizivanje, zaustavljanje kiše ili vetra. Prve kaktuse u Evropu je doneo Kristofer Kolumbo sredinom XV veka. Botaničar Karl Line dao je ovoj biljci grčko ime kaktos što znači bodljikava biljka.

Ime Jovana Sterije Popovića stoji na početku stvaranja srpske drame i pozorišta. Ponirući svojim blistavim talentom i obimnim znanjem u odnose društva stvorio je tipične karaktere koji su nadživeli i pisca i njegovo doba. Njegovi likovi iz komedija, iako ograničeni horizontima jednog doba prekoračuju vremenske granice i postaju univerzalni. Takav je i lik Kir Janje iz njegove najjače komedije karaktera Tvrdica.

Mnoga istraživanja pokazuju da pas govori više o vlasniku nego što se to obično misli. Prema tome kako se i gde nabavlja pas mogu se otkriti osobine, ali saznati i detalji o nekoj osobi koji se na prvi pogled ne vide, a ponekad i deo karaktera koji se nerado otkriva.

Crkva Svetog Marka je dominantna građevina na istoimenom trgu u Veneciji. Spada među najlepše i najzanimljivije svetske crkve, a pažnju privlači svojim posebnim izgledom. Zbog raskošnog dizajna, pozlaćenih vizantijskih mozaika, i svog statusa kao simbola mletačkog bogatstva i moći, od XI veka naziva se Crkva od zlata. Građena je po uzoru na Baziliku Svetih apostola u Konstantinopolju koja do danas nije sačuvana, i na njoj se jasno vidi opčinjenost Venecije arhitekturom Istoka.