Alber Kami - A možda me nikad nijedan kraj osim Sredozemlja nije odnio u isti mah tako daleko i tako blizu samom sebi
Bez kavana i novina bilo bi teško putovati. Novine tiskane na našem jeziku i mjesto gdje se uvečer pokušavamo družiti s ljudima, dopuštaju nam da prisnim pokretima oponašamo čovjeka kakvim smo bili kod kuće, a koji nam se na udaljenosti pričinja tako stran. Vrijednost putovanja zapravo leži u strahu. Putovanje u nama lomi neku vrst unutarnje dekoracije.
Tomas Man - Bila je to čežnja za putovanjem, ništa drugo
No može biti da je stranac, svojim izgledom putnika iz daljine, uticao na njegovu maštu; a možda se umešao neki drugi fizički ili duševni uticaj; sa iznenađenjem oseti on u svesti da mu se duša čudnovato širi, da ga obuzima neki nemir koji traži i luta, neka mladalački žedna čežnja u daljini, osećanje neko, tako živo i novo, ili bar odavna zanemareno i zaboravljeno, da je zastao duboko zainteresovan, skrstivši ruke na leđima i gledajući preda se, u želji da ispita suštinu i cilj toga čuvstva.
Fernando Pesoa - Da putujem, našao bih samo bledu kopiju onoga što sam već video ne pomerajući se s mesta
Šta je putovanje, i čemu ono služi? Svaki zalazak sunca je zalazak sunca; čovek ne mora da ode u Konstantinopolj da bi ga video. Osećaj slobode koji nam daju putovanja? Ja to osećam kad odem od Lisabona do Benfike, i to snažnije nego neko ko otputuje iz Lisabona u Kinu, jer ako osećaj slobode nije u meni, onda ga nigde i neću naći. "Svaki put", kaže Karlajl, "pa čak i ovaj Entepfulški drum, vodi na kraj sveta. Ali Entepfulški drum, ako se njime ide od početka do kraja, vraća se u Entepful; tako da Entepful, u kome smo već bili, jeste upravo onaj kraj sveta koji smo se i zaputili da pronađemo.
Lorens Darel - Duh mesta
“Vi pišete kao da su predeli mnogo važniji od likova“, rekao mi je jedan dobronamerni kritičar iz Ohaja. Ova opaska, premda ne baš sasvim tačna, ipak nije daleko od istine; u meni se vremenom iskristalisala svest o izuzetnom značaju predela, pa drage volje priznajem da “likove“ sagledavam skoro isključivo u njihovoj funkciji. Do tog saznanja došao sam tek nedavno, nakon mnogih putovanja - ali, bojim se da sam se i ovde pogrešno izrazio, jer o sebi ipak radije mislim kao o “boravišnom piscu“ nego “putopiscu“.
Isidora Sekulić - Putovanje je nagon divan i problem opasan
Otići, to je mahnita nostalgija u čoveku, urođen nagon kojem se jedva odoleva. Daljina vuče, vijugava putanja vuče, more vuče, planina usisava. Vuče ono što volimo, vuče ono čega se bojimo. Deca rano slute putovanje: beže od kuće, od škole, beže "u svet". Zreo čovek hteo bi da je večeras makar za mikron drugde i dalje, nekim iskustvom osveženiji, potencijalniji no što je bio jutros.
Momo Kapor - Povratak
U starim gradovima obuzima nas neka nerazumljiva glad. Zar je moguće da su ova mesta postojala i pre nego što smo kročili nogom na njihove trgove? Čini nam se, tako, da bi nam bilo potrebno najmanje nekoliko života, a ne samo ovaj jedan, tako kratak i tako zatvoren u okvire jednog grada, u tok jedne reke, u krletku jedne kuće... Tuđi gradovi nas uznemiruju: pokazuju nam ograničenost našeg saznanja, čine nas gladnim, a u isto vreme skromnim. Želeli bismo da poživimo jedan život na ovoj mansardi što gleda na Berninijevu fontanu, da kupujemo voće kod piljara na uglu Rue D'Alésia, da pijemo svoju kafu i čitamo novine pod onom tamo, plavo-belom tendom na Sintagmi...
Zdena Salivarova - Gde se denu, gde odlaze one vrednosti koje čovek za života stvori?
Sedim u autobusu, klatimo se, stara škoda i ne može drugačije, bar ne onda kad mora da se rve sa praškom kaldrmom. Kad izađemo iz grada možda će biti bolje, asfalt do Hradec Kralova, Brna, Bratislave, put dug i dosadan, ne možeš ni da čitaš, jedino da spavaš ili gledaš kroz prozor i razmišljaš i sećaš se, misliš na život koji si proživela i zamišljaš ga onakvim kakav bi želela da bude, iako takav neće biti, iza sebe ga imam jedva pola, a klati se gore od ove izanđale škode.
Čarls Dikens - Zar je teže podnositi verovatnosti, nego izvesnosti?
Dosta je već i to što za sobom mora ostaviti mrtve stvari i predmete koji ne osećaju njenu ljubav i tugu. Ali rastanak s tim jedinim prijateljem pri polasku na taj nepromišljeni put zaista bi značio veliki bol za njeno srce.
Salman Ruždi - Šta ako bi ceo svet postao jedan probuđeni san?
Nisu je zanimali strani putnici, mada je znala da oni fasciniraju cara. Oni su dolazili tražeći... šta, zapravo? Ništa korisno. Da su imali ikakve mudrosti, beskorisnost njihovih putovanja bila bi im očigledna. Putovanje je bilo besmisleno. Uklanjalo vas je s mesta u kom ste imali značenje i kojem ste vi za uzvrat davali značenje tako što ste mu posvećivali svoj život, odvlačilo vas je u vilinski svet u kojem ste bili iskreno apsurdni, a tako ste i izgledali.
Sesar Antonio Molina - Putovanje samo služi da čovek zaista upozna sebe
Dok je moj prijatelj plaćao i rastajao se od svoje družine, ušao sam u kafe Zvart. Bio je izuzetno mali, ali prijatan. Kelner za šankom, čovek izvesnih godina, pitao me je odakle sam. Kada sam mu rekao, odgovorio je: "Gospodin Notebom je veoma važna ličnost. Šteta što više ne svraća ovde, uvek je na putu. On putuje više od mene, jer se ja kao čigra vrtim samo oko ovog šanka." Pružio mi je ruku i pukao u smeh. Ses me je uhvatio ispod ruke i, prošavši kroz prolaz pored jednog od okolnih izloga, izbili smo na kanal Singel i počeli da se spuštamo ka moru.