Artnit

Genijalnost je uvek neprilagođena. S dve godine, Viktor nije pravio male spiralne žvrljotine da bi njima predstavio dugmad ili brodske prozore, kako to rade milioni klinaca, pa zašto ne i ti? S ljubavlju je svoje krugove iscrtavao savršeno okrugle i savršeno zatvorene. Trogodišnje dete, kad od njega zatražite da nacrta kvadrat, napravi jedan prepoznatljiv ugao, a onda se zadovolji time da ostatak oblika iscrta talasasto ili kružno; Viktor je, međutim, u trećoj godini uspevao ne samo da prekopira ispitivačev (dr Liza Vind) kvadrat, koji je bio daleko od idealnog, s prezrivom tačnošću, nego i da pored kopije doda i jedan manji.

Kao samostalni likovni elemenat linija je posebno važna u klasičnom crtežu. Ona tu postaje i površina i volumen i nosilac forme. Kroz crtež umetnik linijom snažno izražava svoja osećanja i daje večno svedočanstvo o vremenu u kojem je živeo. Samom linijom, kao i njihovim susretom na prostoru umetnici govore svojim vizuelnim jezikom i čine čuda. Linijom oni otkrivaju i utvrđuju lepotu koja se može nazvati klasičnom i večnom.

U savremenom svetu linija je čovekov svakodnevni prirodni vizuelni doživljaj. Linija je u tolikoj meri utkana u život čoveka da se mi stalno srećemo s njom, čak iako su naši dodiri sa njom ograničeni na korice časopisa, reklamne panoe, spomenike, zgrade u kojima stanujemo, radimo. Ona je prisutna u svakom deliću prirode i kosmosa. Čovek nesvesno robuje linearizmu i čitav apstraktan svet pokriva linijama.