Artnit

- Vi hoćete da kažete, da je ruska radnička klasa isto tako pokvarena, kao oficiri i činovnici, i kao naša odvratna buržoazija - i da samo ovi, radnici, nisu imali ranije prilike da to pokažu...

- Ja to ne mislim. Pokvarenije buržoazije od ruske nema, niti može biti. Ona ne raspolaže mrvom patriotizma. Ona je sva bez ideala. Ona misli samo o zaradi i krađi. Ona nije u stanju da se žrtvuje ni za koga i ni za šta, pa čak ni za vlastite interese i vlastitu kožu. Ona je parazitska. Ona je podla.

Objavljeno u Društvo

Kad dođem u varoš, tražim kafanu.

Jednom, lutali smo cele noći pod velikim drvećem u Kristijaniji. Nigde nije bilo prenoćišta za nas. Kafane su sve bile zavorene. Mi smo razumeli da su Norvežani neki ćutljivi i ravnodušni narod. Svoje noći oni nisu naselili šumom ciganskih orkestara, otrovnim dimom sale utonule u duvan, zveketom čaša, promuklošću glasova, bledim licima i očima, očima.

Objavljeno u Razglednica

Sofiju je gradio jedan genijalni podoficir, i ne balkanski već nemački...

Sofija je lepa, čista i uređena. Lepi pravi bulevari presečni su dugim pravim ulicama. Ali u Sofiji nema duše, nigde. Sofija ne pripada nikome. Sofija je građena pre no što je imala svojih građana. Nisu građani gradili i doživljavali svoj grad, rasli i menjali se s njim.

Objavljeno u Razglednica

Međutim, valjda jedini među svima varošima sveta Beč daje gospodski luksuz za sve. Nema toga u Parizu. Sitan čovek ima naročitu suvrst luksuza. Inače, po Evropi, nešto je još gore: sitan čovek dobija erzac gospodskog luksuza, jedan lažni sirotinjski luksuz. U Beču je luksuz i za sitnoga čoveka. Ovde su najbolji kolači na svetu. Sitan čovek puni poslastičarnice i uživa u tim šećernim tvorevinama. Ali s merom. Njemu je dovoljna i jedna šaumrolna ili doboš-torta. Najbolja bela kafa. Sitan čovek je pije. Skromno i s merom. I najbolje pivo. I njega. I najbolja voda. I najlepša okolina, plava brdašca, ukroćeni Alpi, čedne planine, poslušna i ljupka jezerca, starinski gradići, mirne reke i rečice.

Objavljeno u Razglednica
Sreda, 11 Mart 2015 12:17

Ratni drugovi

Jedna od najmarkantnijih figura srpske kulture XX veka, Stanislav Vinaver učestvuje kao dobrovoljac, potporučnik u slavnom Đačkom bataljonu, poznatom pod nazivom 1300 kaplara u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu. Već u Dnevniku pariskog studenta, koji počinje u Skoplju 1914. godine, gde je Đački bataljon pripreman za ratovanje, beleži kako je pisao pesme i kako su se slogovi sami slagali, tražili se. On piše: "...Voleo bih da imam po jednu pesmu o svakom drugu...". O svojim ratnim drugovima ispevao je pesme koje su sabrane u zbirci Ratni drugovi, koja je objavljena pred početak Drugog svetskog rata, 1939. godine, ali je tada bila poznata veoma malom broju čitalaca.

Objavljeno u Pero
Vi ste ovde: Home Razglednica Prikazivanje članaka po tagu Stanislav Vinaver