Artnit

Kao što sam napred kazao da sam pri prvom sastanku prošle večeri sa našom otmenijom gospodom u Nišu umolio generala Protića da mi dade pratnju i konja da mogu obići okoline niške, naročito one tačke na kojima su Turci utvrđenja imali, kao: Vinik i Goricu, kao i pozicije koje je naša vojska zauzimala protivu ova dva kao najglavnija za odbranu samog grada, utvrđenja, tako posle fruštuka odmah pohitam ordonans-oficiru, kapetanu Lazareviću.

Niš, ranih godina moga detinjstva bio je, bar u tome delu grada, uz takozvani Crni put, železničarski, lumpenproleterski, siromaški... Niko tu ništa naročito nije očekivao od života. Sinovi su nastavljali stazama svojih očeva: kočničari, vozači, pružni radnici... Ja sam se među njima dobro osećao. To je bio onaj mekši, majčin zavičaj. Drukčije je bilo po očevoj liniji, koja je bila čačanska, probuđena, okrenuta velikom svetu...

Roman Zona Zamfirova Stevana Sremca je svedočanstvo života ljudi jednog doba, zamašnih promena na sudbonosnoj graničnoj oštrici dveju epoha koje je reljefno prikazano kroz ljubavnu priču između Mana kujundžije i Zone, kćeri čorbadžije Zamfira. U njemu se skladno prepliću realizam, humor i lirika. Niški dijalekt je spojen sa osobenostima ličnosti i utkan u jedinstvo cele fabule.

Stevan Sremac 1906. godine objavljuje roman Zona Zamfirova. Osnovnu fabulu romana, priču o ljubavi Mana Kujundžije i lepe čorbadžijske kćerke Zone Zamfirove Stevan Sremac smešta u Niš, s kraja XIX veka. U njoj se prikazuje savremena društvena stvarnost južnih krajeva Srbije, naročito Niša u periodu prelaženja iz turskog feudalnog u napredniji kapitalistički poredak mlade građanske klase Srbije.