Artnit

“Novac nije u pitanju. Kad bih živio i hiljadu godina imao bih ga dovoljno. Platit ću vam tri hiljade dolara za izdavačko dotjerivanje, a kad se knjiga pojavi i kad se o njoj bude pisalo u novinama dat ću vam - kako ono kažu? - premiju. Ali neka bude ukusno. Ne mogu čitati one knjige koje mi neki pisci donose - pročitaš tri, četiri-retka romana, i već se moraš boriti sa snom. Počeo bi čitati roman i ne bi ga mogao ostaviti, jer si želio znati što se desilo. Dinezon, Spektor, Sajfert! I u njima je bilo misli koje bi te odvele tko zna gdje. Sadržavale su i historiju, Samson i Dalila, Jiftahova kći, Bar Kohba. Pogađale su u pravo mjesto.

Tajnik reče: "Ovdje je došao kao da je s neba pao. U to je vrijeme bio momak od kojih dvadesetak godina. Mladi su imali nekakav klub, i kad bi u grad došla neka obrazovana osoba, bio bi to povod za pravu proslavu. Pozvali su ga u naš klub i u njegovu je čast priređeno veče s diskusijom. U jednoj su kutiji bila pitanja koja je on trebao izvući i na njih odgovoriti.

Osećao sam se pomalo smušeno. Dani mog samačkog života opet su se vratili, kada sam bezbrižno pakovao stvari u jedan kofer, odlazio i za pet minuta pronalazio drugu sobu. Prolazeći pored neuglednog hotela koji je izgledao nekako otrcano, pročitao sam natpis: "Vansezonske cene od dva dolara dnevno." Ima li ičeg jeftinijeg? Ušao sam. Nije bilo hlađenja. Glava devojke crnih prodornih očiju stajala je iza pulta. Upitah je da li bih mogao da dobijem sobu.

Dok je žeo, Jakov je stalno govorio molitve, ponavljajući samome sebi Psalme i delove iz "Mišne" i "Gemare". On je na tom mestu orao, pa sejao, a sada je i žeo. Među stabljikama žita rastao je korov, a duž brazda različak. Na svaki zamah srpova bežali su poljski miševi, ali su druga bića ostajala na požnjevenim poljima: skakavci, bubamare i ostale bube koje lete i gamižu, njih bezbroj vrsta i svaka drukčije građe. Sigurno je da je neka ruka sve njih stvorila i da neko oko bdi nad njima.