Artnit

Ovih poslednjih godina nisam ponovo posećivala samo Francusku; vratila sam se i u neke zemlje koje sam poznavala. Postoji jedna koja se promenila između mog prvog putovanja, 1953, i drugog: to je Jugoslavija koju sam, osim toga, videla iz veoma različitog ugla.

Čisto snebivajući se prijeđoh opkop, pokretni most, pa unutrašnja gradska vrata, pa uđoh na Placu, među dva dugačka reda jednolikih, od starine mrkih dvorova, sa svedenim vratima i prozorima pri dnu, te mi se učini da prolazim kroz kakvu fantastičnu ulicu, koja će me odvesti u njeki neslućen kraj, kaki se u snu priviđa čovjeku!

Ma s koje strane prilazeći Dubrovniku, zidine su njegove vidne, sa svojim tvrdim kulama, u patetičnom stavu, između bilja i kamenja, brda i mora, u sunčanju i plavetnilu. S tog severnog mesta najlepše i načudnije utvrđenje izgledaše Lovrijenac, nazidan, skoro neverovatno, na jednoj ogromnoj i visokoj steni pred obalom, u visini od četrdeset i pet metara.

Neka prijateljica naše majke se, na putu za Herceg-Novi, odakle je nameravala da se na nekoliko nedelja povuče u Crnu Goru, zaustavila u Cavtatu da bi posetila tamošnje groblje, zbog njegovog izuzetnog položaja tačno preko puta Dubrovnika i zbog mauzoleja Ivana Meštrovića. Prekoputa mauzoleja je, kako nam je pričala, na mramornom nadgrobnom spomeniku primetila ime pevača Tina Patierija, koji je svojevremeno bio najomiljeniji pevač bečke opere i odmah se prisetila da je njen omiljeni pevač bio rodom iz Cavtata, koji se nekada zvao Ragusaveggia.

Ivan Gundulić je svojom pastoralom Dubravka poetično proslavio slobodu svoje republike. Mnogim svojim elementima Dubravka se izdvaja od uobičajenog tipa tadašnjih pastorala, koje su dugo bile najomiljeniji rod renesansne književnosti. U njoj je sve jednostavno i smireno, bez onog izrazito zabavnog elementa, nema mnogo pokreta i živosti.

Novela od Stanca je pokladna farsična komedija dubrovačkog renesansnog pisca Marina Držića. Napisana je 1550. godine za pir dubrovačkog plemića Martolice Džamanjića, gde je i prvi put izvedena. Naziv novela u naslovu dela znači šala, smicalica i ukazuje na samu radnju dela. U svojoj sažetosti je verovatno stilski najčistije i najsavršenije delo Marina Držića.

Dundo Maroje je najpoznatija i najviše izvođena komedija Marina Držića, središnje ličnosti dubrovačke renesansne književnosti. Za nju je poznato da je predstavljena početkom februara 1551. godine, i to u dubrovačkoj većnici, velikoj dvorani uz Knežev dvor u kojoj su držane sednice dubrovačkog Velikog veća.

Crkva Svetog Ignacija ili Jezuiti, kako je Dubrovčani jednostavno zovu, jedna je od najlepših baroknih građevina Dubrovnika. Nalazi se na trgu Poljana Ruđera Boškovića.