Artnit

Rad je bio težak. Magla se popodne dizala, i sunce je pržilo. Napolju je bilo kao u rerni. U fabrici je bilo još gore. Nije bilo svežeg vazduha, ni za jednu nozdrvu. Svi prozori bili su zakovani zarđalim ekserima, a nikad oprana okna prekrivena paučinom i masna od starosti. Sunce je peklo krov od valovitog lima kao let-lampa, potiskujući vrelinu naniže. Vrela para dizala se iz cevi i peći, iz ogromnih bačvi sa otpadom. Bili smo usred tih kužnih isparenja, znojili smo se u buci mašina.

Objavljeno u Pero
Subota, 21 Februar 2015 12:28

Džon Fante - Čak i sunce pripada drugima

Popeo sam se u sobu, uz prašnjave stepenice Bunker Hila, pored čađavih baraka, uz tu mračnu ulicu, pesak, nafta i kolomaz gušili su jalova stabla palmi koje su stajale kao umirujući zatočenici, okovane za male delove tla, sa crnim pločama koje prekrivaju njihova podnožja. Prašina i stare zgrade i stari ljudi koji sede kraj prozora, stari ljudi koji teturavo izlaze napolje, stari ljudi koji se bolno kreću mračnim ulicama.

Objavljeno u Pero
Strana 2 od 2
Vi ste ovde: Home Razglednica Prikazivanje članaka po tagu Džon Fante