Artnit

Kad pešači, čovek mora da krene na zapad ili na jug. Ako krene na sever ili istok, to je kao da ide cul-de-sac, slepom ulicom.

Tako je bilo otkako su se krstaši siti vratili kući, a renesansa zapadno nebo smatrala slavolukom budućnosti. Pa i danas je tako. Moramo na zapad i na jug.

Putnik koji u Milanu uđe u voz koji ide prema severu posle nekoliko sati vožnje će zapaziti čudnu promenu: vagoni odjednom više ne tandrču, putnici grozničavo doteruju svoju spoljašnjost, skupljaju sve papiriće s poda, pa čak i prozori, kao nekim čudom, postaju providni.