Motiv statue Niobide na umoru je antički mit. Mit kaže kako je Niobida, Tantalova kći, majka sedam sinova i sedam kćeri ponizila majku Apolona i Artemide hvaleći se time što je imala sedam sinova i sedam kćeri. Zbog toga su joj ova dva božanstva pobila svu njenu decu, a ona se od žalosti pretvorila u kamen.
Statua prikazuje mladu ženu koja kleči na kolenima pošto ju je Artemis ranio strelom s leđa dok je trčala. Ona je slomljena, pada na zemlju pokušavajući da izvuče smrtonosnu strelu. Njeno lepo telo prikazano je u napetoj akciji, koja je dotada u grčkoj umetnosti bila rezervisana za muški akt. Zbog snažnog pokreta njenih ruku odeća je skliznula sa nje, a njena nagota je postala dramatski ukras, a ne neophodni deo priče.
Na statui Niobide na umoru je prvi put izraženo ljudsko osećanje isto tako rečito na licu kao i na celoj figuri. Pokreti i uzbuđenje su sjedinjeni da bi se prikazala patnja ove žrtve zle sudbine. Patnja je na statui izražena sa plemenitošću i uzdržanošću, tako da dira, a ne užasava posmatrača.
