Identitet vajara, koji je modelovao statuu Gala na umoru je nepoznat, ali se veruje da je to bio Epigonus, vodeći vajar dinastije Atalus iz Pergama. Statua realistički prikazuje Gala koji umire, a naročito njegovo lice, koje je možda bilo i naslikano. Vajar je po svojoj prilici dobro poznavao Gale, jer je pažljivo prikazao njihov etnički tip u građi lica i oštroj čupavoj kosi. Torkves od savijene debele žice oko vrata je još jedna keltska karakteristika. Statua Gala se odlikuje herojskom nagotom grčkih ratnika, kakvi se mogu videti na zabatu u Egini. Gal leži na ovalnom štitu, dok je mač pored njegovih nogu.
U statui Gala na umoru se oseća jedan animalni kvalitet koji dotle nije postojao u grčkoj predstavi čoveka. Smrt koju prikazuje statua je veoma konkretan telestan proces. Glava Gala je malo oborena, i on više nije u stanju da se kreće nogama, a svu snagu je uneo u ruke, kao u želji da spreči neku užasnu nevidljivu težinu da ga ne pritisne na zemlju. Prikazana agonija Gala ima dovoljno dostojanstva i patosa. Gale očigledno stari Grci nisu smatrali za nedostojne neprijatelje. "Umeli su da umiru iako su bili varvari", jeste misao koju izražava ova statua.
