Artnit

Sreda, 08 Januar 2020 11:11

Dejvid Herbert Lorens - Pijaca u Meksiku Istaknut

Dijego Rivera - Pijačna scena Dijego Rivera - Pijačna scena

Pijaca je ogromna i natkrivena. A ono najneobičnije je žamor koji odatle dopire dok prolazite ulicom. Snažan je to žamor, a opet možete ga uopšte i ne primetiti. Zvuči kao da sve sablasti ovoga sveta međusobno razgovaraju svojim sablasnim glasovima, u tamnoj utrobi pijačne zgrade. To je žamor poput zvuka kiše ili šuštanja lišća banane na vetru. Pijaca puna tamnolikih Indiosa, koji bešumno hodaju i prigušeno govore, ali naviru, bezbrojni. Čudno šuštavo mrmljanje na zapotečkom idiomu, pomešano sa zvucima španskog, i mirni, nekako zasebni, glasovi Miksteka.

Kupiti i prodati, ali pre svega izmešati se s drugim ljudima. U starom svetu ljudi su sebi smislili dva odlična izgovora da se sakupe oko nečega i da se slobodno mešaju jedni s drugima u šarolikoj gomili koja ne pobuđuje ničiju sumnju. Pijacu i religiju. Samo one od pamtiveka okupljaju ljude, nenaoružane. Tovar drva, tkano ćebe, nekoliko jaja i paradajza, dovoljan su izgovor da muškarci, žene i deca pretabanaju milje i milje dolina i planina. Kupiti, prodati, trampiti, razmeniti. A pre svega, razmeniti ljudski dodir.

Zato vole kad se cenjkate, makar i oko jednog centa. Oko središta pokrivene pijace, tamo gde je bazenče s vodom, prodaju cveće: crvene, bele, ružičaste ruže, na gomilama, raznobojne male karanfile, bulke, po koji stručak žavornjaka, žutih i narandžastih nevena, pupoljke ljiljana, maćuhice, nezaboravka. Ne donose tropsko cveće. Samo ljiljani dolaze divlji s brda, i purpurne orhideje.

Iz eseja Pijačni dan (zbirka eseja Jutra u Meksiku)

Pročitano 1892 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Razglednica Dejvid Herbert Lorens - Pijaca u Meksiku