Kupiti i prodati, ali pre svega izmešati se s drugim ljudima. U starom svetu ljudi su sebi smislili dva odlična izgovora da se sakupe oko nečega i da se slobodno mešaju jedni s drugima u šarolikoj gomili koja ne pobuđuje ničiju sumnju. Pijacu i religiju. Samo one od pamtiveka okupljaju ljude, nenaoružane. Tovar drva, tkano ćebe, nekoliko jaja i paradajza, dovoljan su izgovor da muškarci, žene i deca pretabanaju milje i milje dolina i planina. Kupiti, prodati, trampiti, razmeniti. A pre svega, razmeniti ljudski dodir.
Zato vole kad se cenjkate, makar i oko jednog centa. Oko središta pokrivene pijace, tamo gde je bazenče s vodom, prodaju cveće: crvene, bele, ružičaste ruže, na gomilama, raznobojne male karanfile, bulke, po koji stručak žavornjaka, žutih i narandžastih nevena, pupoljke ljiljana, maćuhice, nezaboravka. Ne donose tropsko cveće. Samo ljiljani dolaze divlji s brda, i purpurne orhideje.
Iz eseja Pijačni dan (zbirka eseja Jutra u Meksiku)
