Za svoje statue Pjer Žil Kavelije je nalazio inspiraciju iz antičkih statua. Njegova Penelopa je bila zasnovana na statui iz Kapitolskog muzeja u Rimu, a u centru je priča o Penelopi. Uprkos mnogobrojnim pretendentima na presto Itake koji su je nagovarali da izabere novog supruga iz njihovih redova, Penelopa je ostala verna svom mužu. Pod njihovim pritiscima ona izjavljuje da će se udati kada izatka pogrebnu košulju Odisejevom ocu Laertu. Pošto je verovala u povratak Odiseja želela je da dobije na vremenu i zato je u toku dana tkala, a isparala noću. Posle tri godine ove prevare, izdao ju je sluga, a prosci su je prisilili da završi tkanje košulje i ponovo je podstakli da izabere budućeg muža.
Statua Penelope je od mermera, visine 147 santimetara. Pjer Žil Kavelije predstavlja Penelopu iscrpljenu od rada, jer je provela noć parajući ono što je izatkala dan ranije. On kombinuje naturalizam i grčko-rimsku umetnost sa romantičnom osetljivošću punog temperamenta. Haljina Penelope je duga i široka i nju karakteriše izvanredna virtuoznost, koja se retko postizala u statui u to vreme.
Statua Penelope je trijumfovala na Pariskom salonu 1849. godine, a Pjer Žil Kavelije je dobio prvoklasnu medalju i medalju časti. Likovni kritičari su bili jednoglasni, a francuski pisac i likovni kritičar Teofil Gotje se kasnije seća: "Sa Zaspalom Penelopom, gospodin Kavelije se postavio kao jedan od najvećih modernih vajara. Ova figura, ušuškana u svoju široku haljinu podlegla umoru rada, sa jednostavnošću i ozbiljnom gracioznošću slavnih dana antike; zato je rad bio pravi uspeh: nijedan kontradiktorni pregled nije zamaglio hor hvala: umetnici i društvo su bili podjednako zarobljeni".
