Učenik arhiepiskopa Danila opisuje kako je kralj Stefan Dečanski dizao svoju zadužbinu:
"I hodeći tako nađoše ravno mesto na obali reke koja se zove Bistrica. Kada je moj gospodar video to mesto, rekao je: "Ovo mesto je kao izabrano da se na njemu podigne crkva". A gospodin kralj prihvati to što je on rekao.
Tu su svu noć pevali crkvene pesme i neprestano se molili Bogu. Kada je svanulo, arhiepiskop je očitao molitvu za osnivanje crkve. Kada su odredili tačno mesto za zidanje, gospodin kralj je uzeo u svoje ruke ugaoni kamen i, podigavši svoje oči nebu, rekao je: "Bože, pogledaj svojim milosnim okom sa visine, ubrzaj građenje ovog tvog svetog hrama i učvrsti kamen koji sam kao osnovicu crkve postavio". I kralj je prvi položio jedan kamen u temelje crkve, a zatim je to isto učinio i arhiepiskop. To slavno mesto zove se Dečani.
Tu se sabralo mnoštvo umetnika i veštih majstora. I kada je sve bilo pripremljeno, oni počeše zidati unoseći u zidanje svoje časne i mnogovrsne zamisli. Sve to kod onih koji gledaju izaziva divljenje i poštovanje".
