Teško je u ovoj zemlji biti i kamen i drvo, a kamoli sitan cvet u saksiji, na visoku mestu.
Ni u julskim danima Sarajevo nije bez svežine. Osvane vedro i sunčano jutro. Ali čim odani i sunce odskoči, pojave se nad Bakijama i oko Trebevića beli oblaci, guste bele, srebrnaste i sive mase. I ti oblaci, pošto porastu do neke mere, stoje tako povazdan, nepomični i teški iznad varoši, koja je u punom suncu, i sami obasjani suncem.
Dokoni ljudi po baščama i čardacima, pijući kafu i pušeći duhan, imaju stalno pred očima te oblake kao bele svilene carske čadore koji u njihovoj mašti izazivaju pojave i prizore nejasnih pohoda i ratovanja i slike čudne, neumerene sile i raskoši.
Iz knjige Znakovi pored puta
