Jer ovaj prastari grad, jedan od najdrevnijih evropskih gradova, nema svedočanstva o ovoj neizmernoj prošlosti. Sve, skoro sve, sem kostiju i temelja i zgarišta, zbrisano je sa njegovog izlomljenog tela... Jer nad ovim gradom duva jedan nemilosrdan vetar. Vetar simboličan. Vetar koji je upisan u njegov beli amblem...

Na njegovim masivnim ramenima stoji netaknuta jedino njegova neuništiva kamena glava... Nemojte propustiti priliku da odahnete na ovom postolju! Jer samo na ovom mestu, zakopan u ruševinama, leži ključ za sve buduće kapije ovoga grada. Pa ako Beograd zaista volite osećanjima koja se samo ovde nasleđuju, a niste videli kako izgleda sada, usred zlatne jeseni, na mestu na kome se grad začeo, znajte da propuštate trenutke kada se ova stara ljubav budi i uzvraća!

Pod vašim nogama leže dve najveće reke, najlepši poklon koji je darežljiva Evropa mogla da dodeli jednom izabranom gradu...

Sa njegovih zelenih terasa vidici su neograničeni. Tišina je potpuna. Vazduh neudahnut. U njegovom podnožju dve zaljubljene reke izabrale su mesto za svoj neprekidni sastanak. Iz ovih reka rađa se sunce i tone u njihovim talasima... Ovi svevideći zraci znaju da samo kamen zna za trajnost koja je geološke dužine, i samo drveće i cveće za lepotu koja se sigurno nasleđuje!

Iz knjige Između trube i tišine