Ipak, bila je drugačija nego danas, jer je kafa, po kojoj je kafedžinica i dobila ime, stigla u Egipat tek u šesnaestom veku. Priča se da je njeno dejstvo prvi otkrio Abu Bakr ibn Abdulah, poznat pod imenom Ajdrus. On je na jednom svom putovanju prolazio pored drveta kafe te kada vide obilje plodova, reši malo da proba. Tada je otkrio da kafa opušta mozak i okrepljuje, kao i da prija kod klanjanja. On ju je i jeo i pio, a tako je uputio i svoje sledbenike da čine. Abu Bakr je potom stigao u Egipat, 1499. godine (905. godine po hidžri), pa se smatra da su u ovu zemlju običaj pijenja kafe donele sufije.
Ljudi su se kolebali između toga da li je to novo piće grešna ili bogougodna rabota. Neki su kafu zabranjivali zbog štetnosti koju su u njoj videli, dok su im se drugi, a među njima i sufije, suprotstavljali. Godine 1037. po hidžri, Kairo je posetio marokanski putopisac Abu Bakr Ajaši koji je opisao ljude kako sede i piju kafu po kućama i drugim, za to predviđenim mestima.
Krajem petnaestog veka (na početku desetog veka po hidžri), okončano je pitanje verske ispravnosti konzumiranja kafe i u Kairu su se namnožila mesta gde se ovaj napitak služio. Ova mesta dobila su naziv kafedžinice. Nama se čini da su takva mesta postojala i stotinama godina pre toga, iako se nisu tako zvala jer sama kafa još nije bila stigla u Egipat. Tu su se pili drugačiji napici poput hilbe, karkadea, cimetnjaka i đumbira.
Iz knjige Kairo u 1000 godina
