Gravira Magdalenski konj prikazuje glavu konja u levom profilu koja se nalazi na kostima leđne površine bližeg kraja. U poređenju sa drugim paleolitskim prikazima konja, njuška na graviri je neobičnog kvadratnog oblika. Linije gravire iznad uva sugerišu da je takva životinja imala čuperak. Ovo je zajednička osobina domaćih konja, ali i mnogih divljih przevalskih konja, kojima takođe raste čuperak pre njihovog letnjeg mitarenja, posebno u starosti ili zbog nedostatka kondicije.
Četvrtak, 31 Mart 2016 11:05
Magdalenski konj Istaknut
Magdalenski konj za koga se pretpostavlja da potiče 15 000 godina pre nove ere se odnosi na jednu od kultura kasnog paleolita u zapadnoj Evropi, koja datira od pre oko 17 000 do 12 000 godina. To je dobar primer "naturalističkog" opisa, u tipičnom magdalenskom stilu, kasnog pleistocenskog divljeg konja. Pronađen je u kamenom skloništu koje se nalazi u dolini reke Vezer, opštini Tursak, u Dordonji departmanu Francuske i danas se nalazi u Nacionalnom arheološkom muzeju u Parizu.
Objavljeno u
Razglednica
Tagovano
Najnovije:
- Aleksandar Sergejevič Puškin - Crtice i aforizmi
- Simona de Bovoar - Jugoslavija
- Dejvid Herbert Lorens - Tužna je i sumorna stvar putovati iz Italije, makar i u Francusku
- Alber Kami - A možda me nikad nijedan kraj osim Sredozemlja nije odnio u isti mah tako daleko i tako blizu samom sebi
- Nikolaj Berđajev - Demokratije se održavaju pre svega pomoću propagande i retorike političara
