Grof Euzebio de Guelj, mecena Antonia Gaudija koji je često putovao po svetu bio je oduševljen parkovima i vrtovima koje je posećivao, a posebno britanskim. Tako je Gaudi dobio zadatak da projektuje park, koji je usklađen sa prirodnim okruženjem.
Park Guelj odlikuje prepoznatljiv arhitektonski stil Antonija Gaudija, kao što su talasasti oblici, mozaici napravljeni od polomljenih keramičkih pločica, dorski stubovi. Izgrađen je u skladu sa prirodnim terenom. Strme padine i grebeni su ostali, a kroz njega se kreće stepenicama, krivudavim putevima, pećinama.
Zidovi parka Guelj su od kamena sa talasanjem keramičkih mozaika. Park ima sedam kapija. Glavna kapija se nalazi na Carrer d'Olot, a na njenim medaljonima su napisane reči Parc i Güell mozaički, koje ukazujuju posetiocima da je ovde početak. Na ulazu u park je višebojna mozaična fontana, napravljena u obliku mitološkog bića nalik Pitonu, iz čijih usta teče voda, što je u skladu sa verovanjem da je Piton čuvar podzemnih voda. Sa obe strane ulaza su kuće koje nalikuju na one iz bajke Ivica i Marica.
Centar parka Guelj je velika terasa, okružena dugom klupom u obliku morske zmije, sa utisnutim oblicima zadnjice. Da bi stvorio ovu najudobniju klupu Antonio Gaudi je angažovao radnika, koji je sedeo u glini, i tako mu pomogao da je projektuje. Sa ove terase se pruža pogled na Barselonu, kao i na dve kućice nalik na one iz bajke Ivica i Marica. I ostale klupe u parku su jedinstvene, veselih boja. Napravljene su i ukrašene od veoma jeftinog materijala, a obložene lomljenim pločicama u boji.
U parku Guelj se nalazi i kuća Antonija Gaudija, sagrađena 1904. godine, u kojoj je živeo skoro do smrti. U enterijeru ove kuće je nameštaj koji je sam dizajnirao.
Od 1984. godine Park Guelj je pod zaštitom Uneska kao međunarodni spomenik kulture.
