Odštampajte ovu stranicu
Nedelja, 14 Decembar 2014 15:03

Frenk Lojd Rajt - Edijeva kućica Istaknut

Američki arhitekta i svestrani intelektualac prve polovine XX veka, Frenk Lojd Rajt stvorio je dela koja su obeležila nov put u arhitektonskom oblikovanju, svojom poetičnošću i plastičnom slobodom. Kućica za pse ili Edijeva kućica, kako se često naziva je najmanja struktura koju je dizajnirao. Ona se dobro uklapa sa porodičnom kućom Roberta Bergera iz San Anselma u Kaliforniji, koju je projektovao. Izgrađena je od istih materijala kao porodična kuća i prikazuje mnoge elemente arhitektonskog stila Frenka Lojda Rajta.

Zabrinut zbog svog crnog labradora retrivera Edija koji je zimi boravio napolju, dvanaestogodišnji sin Roberta Bergera, Džim zaključio je 1956. godine da mu je potrebna kućica. Džim je kasnije napisao pismo Frenku Lojdu Rajtu, čuvenom američkom arhitekti, koji je radio na projektu njihove porodične kuće. On ga je zamolio da mu projektuje kućicu za njegovog psa Edija, u kojoj će da mu bude dovoljno toplo zimi, a koja će biti jednostavna za gradnju i estetski se uklapati u dizajn njihove porodične kuće, pored koje je trebalo da bude smeštena. Takođe, napisao je dimenzije svog psa, starost u ljudskim i u pasjim godinama i obećao da će platiti idejno rešenje i materijal od svoje ušteđevine, koju zarađuje raznošenjem novina. Frenk Lojd Rajt mu je odgovorio: "Kućica za Edija je dobra prilika. Jednog dana ću je dizajnirati, ali u ovom trenutku sam prezauzet da bih se skoncentrisao na to." Zamolio je dečaka da mu piše ponovo sledeće godine rekavši mu: "Možda ću tada imati nešto za tebe." Džim je naredne godine podsetio arhitektu na svoju ponudu. Posle toga, je dobio pismo sa kompletnom grafičkom i tekstualnom dokumentacijom za Edijevu kućicu, a u specifikaciji je navedeno da treba da bude napravljena od ostataka filipinskog mahagonija i kedra kojeg ima i na porodičnoj kući.

Porodica Berger je posle sedam godina, 1963. godine počela da gradi kućicu od mahagonija, koja je imala trouglast oblik, kosi krov i sakriven ulaz na zadnjem delu. Ova kućica je bila široka 0,9 metara, duga 1,5 metara, visoka 0,9 metara i teška oko 113 kilograma. Međutim, kućica se svima dopala osim Ediju, koji je nastavio da spava ispred ulaznih vrata glavne kuće, jer je to voleo i tu mu je bilo toplo.

Godine 1973. Džimova majka je Edijevu kućicu bacila na otpad, jer ni Edi, ni drugi njihovi psi nisu želeli da je koriste. 2010. godine Džim i njegov brat Erik ponovo grade kućicu na osnovu originalnih planova. Završili su je u jesen iste godine, o čemu je snimljen dokumentarni film.

Pročitano 3532 puta Poslednji put izmenjeno Sreda, 16 Oktobar 2019 11:03
Stefan Tanasijević

Najnovije:

Srodni članci