Razglednica
Žorž Mine - Dečak kleči u proleće
Belgijski vajar Žorž Mine je bio poznat po svojim idealizovanim prikazima čovekovih unutrašnjih duhovnih sukoba. U svom bloku za crtanje iz 1894-1896. godine on je razvio motiv klečanja i tražio konačnu poziciju kao eksternalizaciju složenog emocionalnog stanja, u kojem se samozaštita, internalizacija i narcizam mešaju zajedno. Njegova poznata statueta sa ovim motivom Dečak kleči u proleće iz oko 1898. godine se danas nalazi u muzeju Orsej u Parizu.
Dušan Matić - Ako bi život bio samo prizor, praznik čula, onda bi se njegovo vrhovno ispunjenje zvalo Venecija
Ni primetio nisam. Trg je sad gotovo pust. Ni šetača, ni vreve, ni muzike. Stolovi su se ispraznili. Nigde ni golubova. Da li sam ih ja zaboravio, ili su oni sami sebe zaboravili? Ili su se pretvorili, u noći, u nepokretna zaspala krila mraka? Praznik je završen.
Ogist Roden - Građani Kalea
Godine 1885. francuski grad Kale je od Ogista Rodena naručio skulpturu Građani Kalea koja je trebala da obeleži heroizam istaknutih građana Kalea, tokom strašnog stogodišnjeg rata između Engleske i Francuske, koji je počeo 1337. godine. Inspirisan hronikama opsade grada koje je napisao Žan Froesar, Roden je započeo projekat, a nakon godinu dana odbor Kalea nije bio impresioniran njegovim učinkom. Uprkos tome Roden je nastavio i rešio zadatak grupom skulptura koje su postavljene na trgu u Kaleu 1889. godine, a ne na pijedestalu i tako postavio jedan od prvih koraka ka modernoj skulpturi.
Desanka Maksimović - Pohod kroz lepotu
Ceo naš put od Sušaka do Kotora, i dalje, bio je pohod kroz lepotu. Nije bilo oblaka, zaliva, kamena, biljke, koji u nama nisu probudili divljenje. U osnovici svih mojih uzbuđenja bilo je jedno raspoloženje, najsličnije kakvom verskom raspoloženju.
Žil Dalu - Naga žena čita
Žil Dalu je bio jedan od najslavnijih vajara Francuske XIX veka. Bio je poštovan zbog njegove perceptivnosti, izvršenja i nepretencioznosti realizma. Njegove statuete žena su manje poznate od njegovih drugih dela. Ipak, on je označio početak ovog žanra sa motivom žena na Pariskom salonu 1870. godine. Poznata je njegova statueta Naga žena čita iz 1878. godine, koja se danas nalazi u muzeju Orsej u Parizu.
Staklena gladijator šolja
U starom Rimu su se od stakla izrađivali ukrasni predmeti i nakit, posuđe za kozmetiku, a u domaćinstvu šolje, tacne, tanjiri, činije, boce, vrčevi, čaše raznih oblika i veličina. Poznata je Staklena gladijator šolja, koja pripada ranom imperijalnom periodu, neronskom ili ranom flavijanskom, iz oko 50-80. godine nove ere. Ova šolja se danas nalazi u muzeju umetnosti Metropoliten u Njujorku.
Kuća gladijatora - Pompeja
Kuća gladijatora stara 2000 godina je bila deo čuvene italijanske arheološke i turističke lokacije u Pompeji. U njoj su se okupljali gladijatori, vežbali i odlazili u obližnju arenu da se bore. Za posetioce je bila zatvorena, ali je bila vidljiva sa ulice. Tokom bombardovanja u Drugom svetskom ratu je oštećena, a obnovljena je krajem četrdesetih godina XX veka. U novembru 2010. godine ona se srušila do temelja.
Miodrag Pavlović - Koloseum u Puli
Prvina mi je da dolazim u Pulu i priznajem jedna me je pomisao činila nestrpljivim, jedna me je radoznalost grejala: videću Koloseum. Smislio sam, čim ostavim stvari u hotelu, poći ću umoran i neobrijan da tražim njega, da ga gledam i dotaknem. Verovao sam da se nalazi negde daleko van grada gde čami zabačen iza brda, obrastao mahovinom i zasut kutijama od konzervi.
Majmun posuda
Drevni Meksikanci su koristili mnoge vrste kamena za pravljenje ritualnih i raskošnih predmeta. Tokom procvata Teotivakana, jednog od dva najveća grada pretkolumbovske Amerike u prvoj polovini prvog milenijuma nove ere, oniks mermer koji je bio poznat kao tecali se prvenstveno koristio za rezbarenje maski. Vekovima kasnije, verovatno kao rezultat poboljšanih veština rezbarenja, umetnici su bili u stanju da stvore iz njega posude nalik na izuzetne figure kao što je Majmun posuda, koja potiče iz X-XIII veka i pripada kulturi Miksteci. Danas se ova posuda nalazi u muzeju umetnosti Metropoliten u Njujorku.
Bendžamin Edvard Spens - Anđelov šapat
Engleski vajar Bendžamin Edvard Spens je proveo veliki deo svog profesionalnog života u Italiji. Živeo je u Rimu i radio sa najvećim engleskim vajarom tog doba Džonom Gibsonom. Mermernu grupu Anđelov šapat naručio je trgovac iz Liverpula i izlagao je među ostalim skulpturama u galeriji koja je urađena za ovu priliku. Ova mermerna grupa je završena oko 1857. godine i danas se nalazi u muzeju Orsej u Parizu.
Razglednica