Razglednica
Simona de Bovoar - Jugoslavija
Ovih poslednjih godina nisam ponovo posećivala samo Francusku; vratila sam se i u neke zemlje koje sam poznavala. Postoji jedna koja se promenila između mog prvog putovanja, 1953, i drugog: to je Jugoslavija koju sam, osim toga, videla iz veoma različitog ugla.
Dejvid Herbert Lorens - Tužna je i sumorna stvar putovati iz Italije, makar i u Francusku
Kad pešači, čovek mora da krene na zapad ili na jug. Ako krene na sever ili istok, to je kao da ide cul-de-sac, slepom ulicom.
Tako je bilo otkako su se krstaši siti vratili kući, a renesansa zapadno nebo smatrala slavolukom budućnosti. Pa i danas je tako. Moramo na zapad i na jug.
Alber Kami - A možda me nikad nijedan kraj osim Sredozemlja nije odnio u isti mah tako daleko i tako blizu samom sebi
Bez kavana i novina bilo bi teško putovati. Novine tiskane na našem jeziku i mjesto gdje se uvečer pokušavamo družiti s ljudima, dopuštaju nam da prisnim pokretima oponašamo čovjeka kakvim smo bili kod kuće, a koji nam se na udaljenosti pričinja tako stran. Vrijednost putovanja zapravo leži u strahu. Putovanje u nama lomi neku vrst unutarnje dekoracije.
Lorens Darel - Krf je sav mletački plavetan i zlatan - i do krajnosti razmažen suncem
Varljiva je misao da postoji neka crta koja deli svet jave od sveta snova. N. i ja smo, na primer, zbunjeni osećajem da se unutar nas odvija nekoliko istovremenih života; to je osećanje što samo upućuje na prostor i vreme. Možda smo izabrali Krf zato što predstavlja predvorje egejske Grčke, sa njenim, poput dima sivim, vulkanskim ostrvima nalik kornjačinim oklopima, što plutaju nisko naspram nebeskoga stropa.
Simo Matavulj - Dubrovnik
Čisto snebivajući se prijeđoh opkop, pokretni most, pa unutrašnja gradska vrata, pa uđoh na Placu, među dva dugačka reda jednolikih, od starine mrkih dvorova, sa svedenim vratima i prozorima pri dnu, te mi se učini da prolazim kroz kakvu fantastičnu ulicu, koja će me odvesti u njeki neslućen kraj, kaki se u snu priviđa čovjeku!
Branislav Nušić - Bojanu smatraju kao produženje reke Morače, koja slazi sa Crne Gore
Jutros rano, pošto sam na rahatluku i meku dušeku proveo pet punih dana u Skadru, utovariću se u čamac koji me čeka na Bojani kod velikog mosta, pod đumrukom skadarskim; spustiću se malo da uplivam u jezero, koliko da me želja mine, a za tim se povrniti i predati toku Bojaninu, te da me sobom odnese u Sinje More.
Miloš Crnjanski - Madrid
Madrid, međutim, odmah od početka, ne liči na evropske prestonice. Pre svega vidniji je od njih na danu, a življi je od svih drugih velikih gradova, noću.
Danju mu je nebo boje tirkiza, a vazduh treptav, providan, zračan, sve dok pred veče neobično ne zahladni.
Andre Žid - Ima gradova i gradova
Natanaele, govorit ću ti o gradovima.
Vidio sam Smirnu kako spava kao polegnuta djevojčica; Napulj kao pohotna kupačica, a Zaguan kao kabilski pastir komu su se od bliske zore zarumenjeli obrazi. Alžir dršće od ljubavi na suncu i obeznanjuje se od ljubavi noću.
Jovan Dučić - Egipat je zemlja o kojoj puno znamo, ali koji stvarno ne postoji
Afrika, to prvog dana izgleda ne novi kontinent, nego nova zvezda; i to nova i neznana zvezda koja se stropoštala na usijano more, i zapalila celu pučinu. Međutim, sam Egipat, u prvom dodiru, ničim naročito ne iznenađuje. Sa ravnice mora zakoračimo u ravnicu zemlje, i to mirno, kao da se time nije ništa ni dogodilo. Egipat izgleda kao zemlja bez svoje granice; gde ne ulazimo na neka vrata; gde vidimo neku zemlju koja nema, kao sve druge zemlje, svoj početak i svoj svršetak.
Jusuf Idris - Kairo
U srednjovekovnom Kairu ulice su uske, neasfaltirane, vijugave i popločane makadamom. Pred nama se pružaju ogromna, neuređena gradska prostranstva iz kojih se račvaju uski sokaci te ponegde dva čoveka ne mogu ni da se mimoiđu. Kuće su toliko zbijene da im se krovovi dodiruju. Strane sokaka sačinjene su od zidova ovih kuća, a asure se protežu od krova do krova. Istina je da uska ulica može da bude zagušljiva i teskobna, ali ovde ipak vlada okrepljujuća svežina koju donosi strujanje hladnog vauduha pored zbijenih kuća.