Artnit

- Slikarstvo i crtačka umetnost sve prevode u površine i površinske pojave, muzika sve prevodi u pokrete, poezija sve u reči i jezičke oznake.

- Poezija u strožem smislu izgleda gotovo kao posredna umetnost između likovnih i muzičkih umetnosti. Da li možda takt odgovara figuri a zvuk boji?

Umetnost je duga, život je kratak, sud težak, prilika trenutna. Delati je lako, misliti teško; shodno razmišljanju, delati je neprijatno. Svaki početak je vedar, prag je mesto iščekivanja. Dečak se divi, utisak vlada njime, on uči igrajući se, ozbiljnost ga iznenađuje. Podražavanje nam je urođeno, ono što treba podražavati teško se upoznaje. Ono što je izvrsno retko se nalazi, još ređe ceni. Visina nas mami, na stepenice; pogleda uperena na vrh, rado se krećemo ravnicom.

Vrednosti se ne nagomilavaju: jedan naraštaj donosi nešto novo samo na taj način što poništava ono što je bilo jedinstveno kod prethodnog pokoljenja. To još više važi kad je reč o sledu epoha: Renesansa nije uspela da “spase“ dubinu, maštovitost i divljaštvo Srednjeg Veka; Vek Prosvećenosti, sa svoje strane, preuzeo je od Renesanse samo osećanje univerzalnosti, bez patetike, koja je davala pečat fizionomiji Renesanse. Moderne varke gurnule su čoveka u vrtlog egzistencije: on je u njima izgubio svoje večne osnove, svoje “suštastvo“.

A šta tek da se kaže danas - kad će uskoro proučavanje samo jednog sićušnog insekta dobiti naziv nauke, kad će uskoro i tome čovek morati da posveti sav svoj vek, zanemarujući sve ostalo na ovom svetu. Naučnici su se odrekli sveobjedinjavajuće sile ljudskog uma. Još im nije dojadilo da posmatraju, da prate prirodu, ali veruju samo u slučaj - od slučaja očekuju nadahnuća istine - mole se slučaju. Eventus magister stultorum. Već se napredak nauke vidi u onome što je pretvara u zanat!... I reč paganina: “Mi ništa ne znamo“ - duboko se uvrežila u sva dela našeg veka!... Nauka umire.

Umetničko stvaralaštvo može biti dovedeno u odnos sa pitanjem njegove odgovornosti. Za razliku od klasične auratske umetnosti moderna umetnost međutim, ne daje mnogo materijala i mogućnosti da bi se u vezi sa univerzalnim problemom umetničkog dela i umetničkog stvaralaštva razmotrio problem odgovornosti.

Sezan je uvek isticao da je ljudska percepcija u suštini "nejasna", i u pismu Žoakenu Gaskeu govori o "onim nejasnim senzacijama koje rođenjem donosimo na svet". Ali je mislio da umetnik treba da bude u stanju da koncentracijom i "istraživanjem" unese red u tu zbrku, i da je umetnost u suštini postizanje tog strukturalnog reda unutar polja naših vizuelnih senzacija.

Nemačko-švajcarski slikar Pol Kle je na kratkom predavanju o modernoj umetnosti na otvaranju izložbe u muzeju u Jeni u Nemačkoj 26. januara 1924. godine konstituisao estetsku osnovu moderne umetnosti. Predavanje O modernoj umetnosti nije objavljeno sve do 1945. godine i verovatno zbog toga nije imalo tako široki značaj kao Pedagoška beležnica iz 1925. godine, njegovo najpoznatije pisanje. Koristeći se simbolom drveta Pol Kle posebno objašnjava transformaciju ili deformaciju kroz koju prolazi vizuelna sika pre nego što postane značajan simbol.

U svom delu pod naslovom O spiritualnom u umetnosti, objavljenom 1912. godine Vasilij Kandinski piše da emancipacija od prirode tek počinje u umetnosti i da umetničko delo mora da podstiče odgovor na dubljem nivou, koji se naziva nesvesnim. On ističe:

Književnost i umetnost u svojim velikim stvaraocima jesu razumevanje bivstvovanja, kao što su to religija i filozofija. Bogovi su Grcima dali Homera i Hesioda, kaže Herodot. Grčki filozofi, pa čak i Aristotel, citiraju Homera, kao da je on bio filozof koji im je prethodio. Tragedija od Eshila do Euripida jeste najjasnija i najdublja svest o bivstvovanju, spram koje i filozofija može da izgleda kao suženje i osiromašenje. Grci su svet, a pogotovo svoje bogove, gledali posredstvom umetnosti; njihova religija je umetnička religija.

Poetika (grčki Ποιητικός) je Aristotelovo delo napisano oko 335. godine pre nove ere koje govori o pesničkoj veštini, odnosno umetnosti (grčki τέχνη - veština, umeće, umetnost). Veruje se da je Poetika sačinjena od beležaka Aristotelovih učenika sa predavanja u Liceju.