Fransoaz Sagan - Možda je zaista postojao trenutak kada više ne treba izazivati vlastiti život, već se od njega braniti
Spustila je slušalicu. Nema ništa od vikenda. Rože u subotu mora da ide u Lil, kako joj je objasnio, zbog poslova sa svojim tamošnjim partnerom. Možda je to i bila istina. Uvek je pretpostavljala da govori istinu. Iznenada je pomislila na mali hotel gde su često odsedali, na vatru koja je gorela u kaminu, na sobu koja je blago mirisala na sredstvo protiv moljaca; zamišljala je kakva su mogla da budu ta dva dana, šetnje sa Rožeom, razgovori sa Rožeom, veče i buđenje pored njega, s vremenom na pretek, čitav jedan dan, topao i gladak kao peščana plaža.
Fransoaz Sagan - Da li je volela išta drugo osim sebe i vlastitog postojanja?
"Volite li Bramsa?" Takva pitanja su joj postavljali mladići kad je imala sedamnaest godina. Besumnje su ih postavljali i kasnije, ali ne saslušavši odgovor. U ovoj sredini, u ovom periodu života, ko koga uopšte sluša! Uostalom, da li voli Bramsa?
