Tomas Vulf - Rešio sam da je došlo vreme da se umre
A sada, dečko moj, hoću da ti kažem ono što sam oduvek govorila, a to je da sve tvoje sposobnosti potiču od te porodične grane. Sasvim je sigurno da je Bil Pentland bio čovek koji bi daleko doterao samo da se školovao. Naravno, nije on imao knjiškog znanja, ali pričali su, znaš, kako je bio u stanju da raspravlja i da svoje mišljenje o bilo kom pitanju; isto onako pametan i snažan, zapamti, sve do neposredno pred samu smrt, a onda je jednog dana poslao poruku Samu da dođe i vidi ga, i tada rekao:
Tomas Vulf - Treba da se vratiš tamo odakle svi tvoji potiču
Ali, reci, čuj! Bene, Stive, Luko - pih! Pobogu! Džine, dečko moj! Pretpostavljam - to je stoga što baš sada u ovom času Luka misli na mene, i zato te ja sada nazivam njegovim imenom. Elem, a sada - šta? Šta kažeš?
“Počela si da mi pričaš o ona dva glasa koja si jednog dana čula“.
Tomas Vulf - Šta je čovek?
Jer, šta je čovek?
Najpre dete, nesposobno da se drži na svojim mekanim nogama, umazano svojom stolicom, koje čas plače a čas se smeje, plače za mesecom ali se smiruje kada dobije majčinu dojku; čmavalo, žderonja, šljemalo, drekavac, smešljivko, idiot i sisavac svoga palca; malo nežno stvorenje celo ubalavljeno, hvatač vatre, mila budala.
