Teofil Gotje - Svi tipovi koje je izmislila podrugljiva narodna i umetnička mašta našli su se tu okupljeni
Ubrzo, umesto da mi se prikažu jedna po jedna, groteskne aveti me saleteše u gomili, tresući svoje dugačke rukave komedijaša, spotičući se o nabore svojih ogrtača kao što ih imaju čarobnjaci, gnječeći svoje kartonske noseve u smešnim sudarima, podižući oblak prašine od pudera sa svojih perika i pevajući falš luskaste pesme s nemogućim rimama.
Teofil Gotje - Uistinu, ništa ne umire, sve uvek postoji; nikakva sila ne može da uništi ono što je jednom postojalo
- Oh! Kad si se zaustavio u Studiju da bi posmatrao komad očvrslog blata koje čuva moj oblik - reče Arija Marcela upravljajući svoj dugi vlažni pogled ka Oktavijanu - i kad je tvoja misao strastveno pohrlila ka meni, moja duša ju je osetila u ovom svetu u kome lebdim nevidljiva za obične oči; vera stvara Boga a ljubav ženu. Čovek je istinski mrtav samo kad više nije voljen; tvoja želja me je vratila u život, moćni poziv tvog srca je potisnuo razdaljine koje su nas razdvajale.
