Artnit

Pogled mu pade na žutu knjigu koju mu je lord Henri poslao. Bio je radoznao kakva je to knjiga. Priđe sedefom ukrašenom osmouganom stočiću, koji mu se uvek činio kao rad nekih neobičnih egipatskih pčela što svoje saće grade od srebra, uze knjigu, zavali se u naslonjaču i poče da čita. Posle nekoliko minuta, knjiga ga beše potpuno osvojila. To je bila najčudnija knjiga koju je ikada pročitao. Činilo mu se da svi zemaljski gresi prolaze pored njega u nemim povorkama, skupocenoj odeći i uz milozvučne frule. Ono o čemu je nejasno sanjao, polako mu se otkrivaše.

- Lorde Henri, imate li vi odista tako loš uticaj? Tako loš kao što kaže Bazil?

- Dobar uticaj, gospodine Greje, i ne postoji. Svaki uticaj je nemoralan - u naučnom smislu.

- Zašto?