Artnit

Ideja o životinji kao junaku koji se žrtvuje je prikazana u mnogim kratkim pričama Oskara Vajlda, koje se često nazivaju bajke, verovatno i zato što je verovao da je čovek dehumanizovan u materijalističkom dobu, a samim tim i da više nije u stanju da ostvari moralna i humana dela. Tema žrtvovanja životinje je i u jednoj od njegovih najboljih kratkih priča Slavuj i ruža, koja je objavljena 1888. godine. Slavuj je tragični heroj, koji žrtvuje svoj život da bi prava ljubav trajala zauvek.

Kad je na nebu zablistao mesec, Slavuj je doleteo na Ružin Žbun, počinuo na grančici i priljubio se uz trn. Cele noći pevao je, pripijajući grudi uz trn, a hladni kristalni mesec priklonio je svoje lice i slušao. Svu noć pevao je Slavuj a trn je sve dublje i dublje prodirao u njegove grudi a iz njih je, kap po kap, curila živa krv!

U podne, Student je otvorio prozor i pogledao u baštu.

- Ah, kakva čudna sreća! - kliknuo je. - Eto crvene ruže. U životu nisam video takve. Ona je tako lepa, da mora, svakako, nositi neko dugačko latinsko ime.

- Ako hoćeš da dobiješ crvenu ružu - rekao je Ružin Žbun - ti je moraš sam stvoriti od zvukova na mesečevoj svetlosti, i ti je moraš crveno obojiti krvlju svoga srca. Moraš mi pevati, stežući se grudima uz moj trn. Svu noć moraš mi pevati i moj će ti trn probosti srce. Tvoja živa krv preliće se u moje žile i postaće moja krv.