Italo Zvevo - Slika smrti
Sama slika smrti može u potpunosti da obuzme naš um. Napori da je sačuvamo ili odagnamo su džinovski, jer je svaka koščica u nama prestravljena drži u sećanju pošto ju je osetila pored sebe, svaka čestica našeg bića je odbacuje u samom činu očuvanja i stvaranja života. Misao o njoj je kao neka osobina, neka bolest našeg tela. Naša volja ne može ni da je prizove ni da je odagna.
Italo Zvevo - Sva njihova nesreća bila je izazvana njihovim siromaštvom
Jedne večeri, našavši se s Anđolinom, dođe na ideju koja bar na trenutak znatno ublaži njegovo raspoloženje. Bio je to san koji je, uprkos Anđolininoj blizini, imao i razvio pored nje. Oni su tako nesrećni zbog bede koja vlada u društvu. Toliko je bio uveren u to da pomisli kako je spreman na herojska dela za pobedu socijalizma. Sva njihova nesreća bila je izazvana njihovim siromaštvom. Njegove reči su podrazumevale da se ona prodaje i da je primorana na to siromaštvom svoje porodice. Ali ona to ne primeti pa su joj njegove reči zvučale kao milovanje; uostalom činilo joj se da on okrivljuje samo sebe.
