Rajner Marija Rilke - Ja saznajem svakodnevno, saznajem u bolu kome sam zahvalan: strpljenje je sve!
Čitajte što je mogućno manje estetsko-kritičkih rasprava, - to su ili pristrasna gledišta, okamenjena i obesmislena u svojoj beživotnoj otvrdlosti, ili pak vešte igre rečima, kod kojih danas prevagne jedno a sutra drugo, onom prvom potpuno suprotno shvatanje. Umetnička dela beskrajno su osamljena, i ponajmanje se mogu dosegnuti kritikom. Samo ljubav može da ih dokuči i drži, samo ona može da bude pravedna prema njima.
Rajner Marija Rilke - Možda su mrtvaci upravo oni koji su se povukli da bi razmislili o životu...
- Da - reče Evald sa čudnovatim smeškom - ja čak ne moram da idem ni smrti u susret. Mnogi ljudi je usput sreću. Ona se plaši da stupi u njihove kuće i poziva ih napolje, u tuđinu, u rat, na visoku kulu, viseći most, u divljinu ili ludilo. Mnogi odlaze po nju i nose je na svojim ramenima kući, a da to i ne primećuju. Jer smrt je troma; kad je ljudi neprekidno ne bi uznemiravali, možda bi i zaspala.
Rajner Marija Rilke - Panter
Njegove oči muti i sputava
rešetki tamnih stalni mimolet.
Hiljadu rešetaka poigrava
i okončava sobom njegov svet.
Rajner Marija Rilke - Molitva Šarla Bodlera
Vorpsvede, blizu Bremena 18. jula 1903 (subota)
Hteo bih da ti kažem, draga Lu, da je Pariz za mene bio iskustvo nalik iskustvu u Vojnoj školi; kao što me je u ono vreme kad sam bio u toj školi hvatala užasnutost, groza s kojom sam se sad iznova suočio u svemu što se, u nekoj neizrecivoj zbrci, naziva život.
Rajner Marija Rilke - Život prolazi, veoma udaljen od mnogih ljudi, i vijuga da bi izbegao one koji u repu čekaju na njega
Pun strepnje lutam sa svojim unutrašnjim tamama, ne uspevajući da ih dosegnem. Znam dobro da nestrpljivost nanosi štetu svim tim procesima preobražaja koji se izvršavaju u senci kao u pećinama srca, a da strpljenje sadrži sve: poniznost, snagu i meru. Ali, život prolazi kao jedan jedini dan, a onome ko bi da bude strpljiv trebalo bi hiljadu, dok u njemu neće postojati, nesumnjivo, čak ni polovina jednog.
Rajner Marija Rilke - I voleti je dobro: jer ljubav je teška
Mi malo znamo, ali da se moramo držati teškog, to je izvesnost koja nas neće napustiti. Dobro je biti osamljen, jer osamljenost je teška; okolnost da je nešto teško mora nam biti razlog više da ga i tvorimo.
Rajner Marija Rilke - Prag, taj bogati, ogromni ep graditeljske umetnosti
Trg ispred kraljevskog zamka u Pragu izgleda veoma otmeno uprkos oskudnom poprečnom drvoredu. Zbog toga što je okružen palatama. Najmonumentalnije deluje široko pročelje starog dvorca sa velikim, belim predvorjem, iza čijih se baroknih mreža šetka neumorni stražar. Glavni dom kneževa od Švarcenberga i jedna druga, unekoliko jednolična zgrada, gledaju kao uz blag naklon na ovu stranu, a desno od zamka uzdiže se u nešto skorojevićkom stavu sveže okrečena nadbiskupova palata nad malim kućama prelata i kanonika što se blizinom dodvoravaju svom moćnom zaštitniku.
Rajner Marija Rilke na Kapriju
Posle prekida sa francuskim vajarem Ogistom Rodenom 1906. godine za koga je radio kao sekretar, Rajner Marija Rilke odlazi u Nemačku sa ženom i decom. Ali, porodični život je bio previše stresan za njega i on prihvata poziv baronese Nordeck zur Rabenau Alice Faehndrich da poseti Kapri. On je došao na Kapri na svoj 30. rođendan, 4. decembra 1906, i ostao do 20. maja 1907, da bi se ponovo vratio za nekoliko meseci u proleće 1908. godine. Iskustvo na Kapriju predstavlja za Rilkea bitan trenutak "estetskog obrazovanja", koje dolazi do savršenstva u Sonetima o Orfeju.
Marina Cvetajeva - Rajneru Marija Rilkeu
Sen-Žil, 22. avgust 1926.
Rajnere, odgovaraj samo sa "da" na sve što ja hoću - neće otuda proisteći ništa strašno. Ako ti kažem, Rajnere, da sam ja tvoja Rusija, ja ti samo kažem (još jedared) da te volim. Ljubav živi od izuzetaka, izdvajanja, isključivanja. Ona živi od reči i umire od postupaka. Težiti da stvarno budem tvoja Rusija - za to sam isuviše pametna! Obrt reči. Obrt ljubavi.
Rajner Marija Rilke - Jer uspomene, same, još nisu ništa
Čini mi se, valjalo bi početi nešto da radim, sada, kada učim gledati. Dvadeset i osam mi je godina i ništa još nisam napisao. Da ponovimo: napisao sam studiju o Carpacciu, koja je loša, napisao sam dramu Brak, u kojoj razvijam nešto krivo s dvoznačnim sredstvima - i stihove. Ali sa stihovima je čovjek malo učinio, kad ih je napisao mlad. Valjalo bi čekati time, sabirati cijeloga života iz duše i mirnoće, iz dugog života, kad bi to bilo moguće, i tada, sasvim pri koncu, čovjek bi možda napisao deset redaka koji bi bili dobri.