Artnit

"Zbilja?" Ona podiže glavu. "Pogrešila sam što sam to kazala. Ona me zaista vole. To je jedino što čini život vrednim - kad vas deca vole, zar ne? Ne smem ni da pomislim kako bi kuća bez njih izgledala. Uzgred, je li lepa?"

"Mislim da je ovo najlepša kuća koju sam ikada video."

Ubrzo se vrati goneći pred sobom bez imalo poštovanja sveštenika svoje vere - debelog starca sede brade koju je zajedno s vlažnim haljetkom šibao vetar što je duvao preko njegovog ramena. Nikada nije video tako jadnog gurua.

"Čemu sva ta žrtvovanja, kerosinske lampice, i suvo "zrnevlje", drao se Pero, "ako sediš prekrštenih nogu u blatu i to je sve što možeš da učiniš? Dugo si se bavio bogovima kad su bili zadovoljni i naklonjeni. Sada su ljuti. Razgovaraj s njima!"

Ako možeš da sačuvaš razum kad ga oko tebe
gube i okrivljuju te za to;
Ako možeš da sačuvaš veru u sebe kada svi u tebe sumnjaju,
Ali ne gubeći iz vida ni njihovu sumnju;
Ako možeš da čekaš, a da se ne zamaraš čekajući,
Ili da budeš žrtva laži, a da sam ne upadneš u laž,
Ili da te mrze a da sam ne daš maha mržnji;
I da ne izgledaš u očima sveta suviše dobar, ni tvoje reči previše mudre;