Artnit

Ako neko nije bogat, nema smisla da bude privlačan. Romantika je privilegija bogatih, a ne zanimanje nezaposlenih. Siromah treba da bude praktičan i prozaičan. Bolje je imati stalan prihod nego biti neodoljiv. Ovo su velike istine modernog života koje Hjui Erskin nije nikad shvatio. Jadni Hjui!

"Beži", reče Duša, "jer sve bliže i bliže je more i, budeš li oklevao, ono će te ubiti. Beži, jer ja se bojim kad vidim kako ti je srce stegnuto preda mnom zbog ogromne ljubavi tvoje. Beži na neko bezbedno mesto. Valjda me nećeš bez srca poslati na onaj svet?"

Gledajući ga, čovek bi rekao da je Nemezida ukrala Paladin štit i pokazala mu Gorgoninu glavu. Izgledao je kao skamenjen a setno lice mu je bilo kao od mermera. On je živeo finim i raskošnim životom bogatog mladića visokog roda, izvrsnim životom bez niskih briga, u divnoj dečačkoj bezbrižnosti. A sad je prvi put postao svestan strašne tajanstvenosti Sudbine, užasnog značenja Kobi.

Umetnik je tvorac lepoga.

Cilj umetnosti je da otkrije umetnost, a sakrije umetnika.

Nijedan umetnik ne teži ništa da dokaže. Čak se i same istine mogu dokazivati.

Pogled mu pade na žutu knjigu koju mu je lord Henri poslao. Bio je radoznao kakva je to knjiga. Priđe sedefom ukrašenom osmouganom stočiću, koji mu se uvek činio kao rad nekih neobičnih egipatskih pčela što svoje saće grade od srebra, uze knjigu, zavali se u naslonjaču i poče da čita. Posle nekoliko minuta, knjiga ga beše potpuno osvojila. To je bila najčudnija knjiga koju je ikada pročitao. Činilo mu se da svi zemaljski gresi prolaze pored njega u nemim povorkama, skupocenoj odeći i uz milozvučne frule. Ono o čemu je nejasno sanjao, polako mu se otkrivaše.

- Lorde Henri, imate li vi odista tako loš uticaj? Tako loš kao što kaže Bazil?

- Dobar uticaj, gospodine Greje, i ne postoji. Svaki uticaj je nemoralan - u naučnom smislu.

- Zašto?

Emocionalne sile, kao što sam rekao na jednom mestu u Intencijama, ograničene su i po svom opsegu i po trajanju, jednako kao i sile fizičke energije. U malenu šolju, napravljenu da u sebe primi toliko i toliko tečnosti, može stati upravo toliko, koliko je predviđeno, makar sva purpurna burad burgundca previrala vinom, i makar svi berači grožđa do kolena upadali u grozdove kamenjarskih španskih vinograda. Nema češće zablude od mišljenja da ljudi, koji su uzroci ili prilika za velike tragedije, dele osećanja pogodna tragičnim stanjima: nema fatalnije greške nego očekivati tako što od njih.

I, iznad svega, Hrist je najveći individualist. Skrušenost, kao umetničko prihvatanje svih iskustava, samo je način otkrovenja. Čovečija duša je ono što Hrist uvek traži. On je zove "Carstvom Božjim" i pronalazi je u svakome. Poređuje je sa sitnim stvarčicama, sa semenjem, sa pregršću kvasca, sa perlom bisera. Otuda se nečija duša može pojmiti samo ako se oslobodi svih tuđih strasti, stečene kulture, i svega spoljnjeg što poseduje, bilo da je to dobro ili loše.

Drvoseča i njegova žena često su ga grdili govoreći: - Mi nismo s tobom postupali ovako kako ti postupaš s nesrećnicima koje su svi napustili i koji su bez zaštite. Zašto si tako nemilosrdan prema onima kojima je potrebna plemenitost?

"A zašto ne pozovemo Hansa ovamo?" - pitao je najmlađi mlinarov sin. "Ako je siroti Hans u nevolji, daću mu pola svoje kaše i pokazaću mu bele zečiće."