Artur Šopenhauer - Afektacija u stilu može se uporediti sa pravljenjem grimasa na licu
Stil je fiziognomija duha. Ona je pouzdanija od fiziognomije tela. Podražavati tuđi stil znači nositi masku. Ma kako ta maska bila lepa, ona će ipak, usled svoga mrtvila, uskoro postati glupa i nesnosna; tako da je čak i najružnije lice bolje od nje. Zbog toga baš i liče pisci što pišu na latinskom, koji podražavaju stil starih pisaca, pravim pravcatim maskama: čovek, doduše, dobro čuje ono što oni kažu, ali ne vidi uz to i njihovu fiziognomiju, to jest stil. Doduše, i ta fiziognomija vidi se u latinskim spisima samostalnih mislilaca, pošto se oni nisu prilagođavali onome podražavanju, kao na primer Skotus Erigena, Petrarka, Bakon, Kartezius, Spinoza i drugi.
Artur Šopenhauer - Svaki kome treba novaca prosto sedne i piše knjigu, i publika je toliko glupa da je kupuje
Postoje, pre svega, dve vrste pisaca: takvih koji pišu zbog same stvari, i takvih koji pišu zato da bi pisali. Oni prvi imali su misli, ili su doživeli iskustva koja im se čine vredna da ih saopšte; ovima drugim treba novaca, pa zato i pišu, za novac. Ovi misle zato da bi mogli pisati. Mogu se poznati po tome što svoje misli, kolikogod mogu više, raspredaju, a izvode i upola tačne, krnje, preterane i nesigurne misli, a obično vole polutamu, kako bi izgledali ono što nisu; zbog toga je njihovo pisanje lišeno određenosti i potpune razumljivosti. Otuda se može lako primetiti, da oni pišu samo da bi trošili hartiju.
