Artnit

Jer, da se razumemo, ja nisam imao pojma šta je to vreme, niti sam imao pojma da bi uopšte moglo postojati nešto nalik vremenu. Dani i noći su me zapljuskivali poput talasa, nerazlučivi, istovetni ili pak obeleženi slučajnim razlikama, jedno trange-frange u kojem nije bilo moguće ustanoviti ni smisao ni zakonitost.

Naš napor je bio uzaludan: vreme je odbijalo da traje, bilo je prhko, predodređeno da se razdrobi, imali smo samo iluziju vremena koja je trajala onoliko koliko je dugačka jedna tanušna spirala školjke, krhotine vremena nepovezane i različite među sobom, jedna ovde druga tamo, koje se nisu dale spojiti i uporediti.