Artnit

Knulp reče: "Svaki čovek ima svoju dušu, i on je ne može stopiti ni sa čijom drugom. Dva čoveka se mogu posećivati, mogu razgovarati i biti jedan drugom bliski. Ali njihove duše su kao cvetovi, ukorenjene svaka na svome mestu, i nijedna ne može preći ka drugoj, jer bi se inače morala odvojiti od svoga korena, a to joj nije moguće. Cvetovi razašilju svoj miris i svoje semenje, jer bi voleli da se približe jedni drugima; ali cvet ne može ništa da učini da bi neka semenka došla na svoje pravo mesto. To čini vetar, a on dolazi i odlazi kako mu je volja."