Artnit

Poeziju za decu Desanke Maksimović odlikuje melanholična liričnost, naivnost, nevinost, poštenje, beskrajna čistota. Njena prva zbirka pesama za decu Vrt detinjstva, objavljena 1927. godine predstavljala je pravo osveženje za svoje doba. Književni kritičar Milan Bogdanović pozdravio je autora "predodređenog da se približi poeziji detinjstva" i ukazao na vitalne vrednosti poezije koja će obogatiti književnu mapu reljefa ravnog, bez valova i životnih pejzaža.

Desanka Maksimović u kratkoj lirskoj misaonoj pesmi Selice, koja se sastoji od samo dve strofe, u nekoliko pesničkih slika iznosi veoma ekspresivno svoju jasnu ideju. Prikaz divljih gusaka, koje se sele u prvoj strofi je uvod u sliku koja ukazuje na bol i tugu pesnikinje.

Priroda u poeziji Desanke Maksimović je život i ona ume da se saživi sa njom i da je oseti. O nastanku svoje poznate lirske pesme Pokošena livada ona piše: "Jednog sutona, u mladosti, vozeći se na konjskim kolima koje je terao moj deda kroz miris pokošenih livada, doživela sam svoju "Pokošenu livadu"."

U zbirci pesama Zeleni vitez Desanke Maksimović, objavljene 1930. godine spajaju se dva osećanja ljubav u prirodi i priroda kroz ljubav. To su pesme o mladosti, čežnji, samoći, devojačkoj strepnji i strahu od onoga što bi moglo uništiti iluziju o čistoj, idealnoj ljubavi. U pesmi koja nosi naziv zbirke pesama Zeleni vitez iskazana je slikovito mladost otelovljena u proleću i ljubavi.

Devojačka molba je deo kruga ljubavnih pesama Desanke Maksimović u kojima se peva na jednostavan i tih način o ljubavi i ljubavnoj čežnji. U njoj se harmonično odvija tok poetskih slika kroz dijalog majke i kćeri i u njima se dočarava snažna ljubav dvoje mladih puna čežnje i želje za susretom. Kroz neobičnu priču koju sadrži lirska pesma Devojačka molba, prenosi se poruka o snazi ljubavnih osećanja, a neispunjena molba devojke majci da se sastane sa svojim dragim pretvara se u čežnju i nemir.

Pesma Zmija Desanke Maksimović od 1924. godine postaje deo antologije srpskog pesništva. Ovu pesmu čine živopisne i psihološki uverljive poetske slike o rođenju, životu i smrti, koje su prikazane simbolom zmije.

Prolećna pesma je objavljena 1924. godine u zbirci Pesme i pripada prvoj stvaralačkoj fazi Desanke Maksimović, u kojoj su nastale njene najpoznatije ljubavne pesme i poezija o prirodi. Poetski prizori radosti, ushićenja i ljubavi kao svetlog i punog osećanja, u ovoj pesmi ostvaruju svoju gradacijsku izražajnost kroz harmoniju pesnikinje i prirode i težnju da se spoje mladost i večnost. Priroda i ljubav se prepliću i jedno drugom su dopuna i smisao, ali i okvir i sadržina.

Socijalna poezija se bavi i ukazuje na probleme savremenog društva, često je prožeta tužnim osećanjima i budi osećanja čitaoca prema društvenoj nepravdi. Socijalna pesma Putnik treće klase Desanke Maksimović, međutim iako govori o teškom životu siromašnih ne izaziva tugu, već osećanja sigurnosti, utehe, vere u život koja izbija iz ponašanja ljudi, putnika treće klase.

Kada je čula za streljanje đaka u Kragujevcu, 21. oktobra 1941. godine, duboko potresena ovim događajem, Desanka Maksimović piše svoju poznatu pesmu Krvava bajka. Ova pesma postaje jedan od najpotresnijih poetskih zapisa i svedočanstava o Drugom svetskom ratu, bajka bez srećnog kraja, umrljana krvlju. U njoj su iskazani tuga i bol zbog stradanja kragujevačkih đaka.

U proleće, u proleće kad vrbe zelene
I potok teče plavim nebom umiven,
U cvetovima kad mirišu magle;
U proleće, u proleće ruže uvele
Zavoleh miris skriven.