Alfons Dode - Belka se nije ničega bojala
Kad bela koza stiže u planinu, sve se zadivi. Nikad stari borovi nisu videli ništa tako lepo. Dočekaše je kao malu kraljicu. Kestenovi su se savijali do zemlje, da je miluju krajem svojih grana. Zlatni bokori žutilovke razmicali su se ispred nje i mirisali su koliko su mogli. Cela joj je planina odavala počast.
Pisma iz mog mlina
Zbirku pripovedaka Pisma iz mog mlina Alfonsa Dodea, mnogi Francuzi, naročito oni na jugu smatraju njegovim najboljim delom jer je obojena bojama lokalne kulture Provanse. Ona je objavljena u celini prvi put 1869. godine, mada su neke njene pripovetke objavljene još 1865. godine u novinama i časopisima.
Alfons Dode - Kad pomislim samo da je svemu kriva politika
Oh! Te kako će mi biti prijatno da stanem gde nogom, da se zaustavim. Kažu da ću tamo dobiti nešto zemlje, alat, kućicu... Kućicu! Meni i ženi san je bio da imamo svoju kućicu oko Sen-Mandea; malu, s bašticom kao izvučena fijoka puna povrća i cveća. Tu bismo dolazili nedeljom, na ceo dan, da se nadišemo sveža vazduha i nauživamo sunca za celu nedelju. A kad deca odrastu, stanu u trgovinu, tu bismo se povukli da mirno proživimo. Bedniče jedan! Sad si se eto povukao, i dobićeš tvoju željenu poljsku kućicu!
