Artnit

Čovek mu je tada očinski spustio ruku na rame:

- Reći ću vam nešto, mladiću - kazao je. - Nikada ne umanjujte svoju vrednost u ovoj zemlji.

Slobodan. Slobodan. Slobodan. Slobodan. Slobodan.

Postao sam potpuni gospodar svoga vremena! Više ne moram ni sa kim da ga delim. Od silnog uzbuđenja koje me je treslo poput nikotinske groznice, nisam znao šta pre da počnem! Muvao sam se kao ludak po palubi, plazio jezik svom liku u ogledalu, skakao na jednoj nozi, vukući se za uši...