Pesma Sivo, sumorno nebo ima jednoobraznu kompoziciju. Počinje slikom predela, a nastavlja se prizorom iz seoskog života, sprovodom. Pesnik kao da se povlači iz pesme, njegov govor prelazi u treće lice, a u njemu se oseća epska mirnoća i usporenost.
Pejzaž pozne jeseni u prvoj strofi obuhvata nebo i zemlju. Nebo je prikazano sa tri reči: "Sivo, sumorno nebo". Oba prideva sugerišu tamne tonove, a njihov spoj ima emotivnu i psihološku težinu i stvara mračno sumorno raspoloženje. Nebo se nadnosi nad zemlju, a mrak, pritiska živi svet. A živi svet na zemlji su samo ladolež i grančice. Ladolež na staroj ogradi, davno je uveo, svoje vreže je "sumorno spustio", po zemlji su "skrhane vetrom" grančice. Ovim opisima je naglašena atmosfera umiranja i nestajanja. Priroda je umorna, bez snage i volje da se otme od smrti. Prikazane slike prirode su sumorne i mračne, i stvaraju ista takva raspoloženja. Slika prirode je statična. Broj upotrebljenih glagola i njihovo značenje nameće utisak o mirovanju, mrtvilu.
Umiranje prirode iz prve strofe uvodi u novu sliku - ubogi sprovod, koji simbolično prikazuje smrt čoveka. Slika sprovoda je teška i tužna. Pogružen i ubog sprovod se kreće polako i pobožno po kaljavom drumu, pritiska ga kiša koja dosadno sipi. Umrli je na taljigama, koje vuče maleno mršavo kljuse. Sve ukazuje da je reč o sprovodu siromaha. U poređenju sa prvom slikom, slikom umiranja prirode, ova slika je sumornija: sve je jadno, bedno i beznadežno. Slika je dinamična. Glagolski oblici kreće, vuče, pružilo, sipi, prolazi označavaju kretanje i živost sprovoda.
Slike pejzaža odlikuju se kolorističkim i auditivnim pojedinostima, neposrednošću, jednostavnošću i realističnošću. U njima se krije simbolika i sumorni osećaj. Vojislav Ilić bira olovne boje, vidi uveli ladolež i čuje zvuk zvona koji objavljuje smrt, a pozna jesen je za njega vidljiv simbol umiranja. Opis prirode zatvara sliku socijalnog stanja, bedu, nemaštinu, jad. Oni se utapaju jedno u drugo, jedno sa drugim se sliva. Snažne emocije zrače iz slika. Dok je u prvoj slici umiranje prirode lagano i mučno u drugoj je konačna smrt, smrt čoveka.
