Poema Đački rastanak se sastoji od 737 stihova. Osnovni stih je naizmenično rimovani deseterac, koji povremeno smenjuju kraći stihovi, osmerci, četverci, naročito u delovima kola, što stvara živ ritam pesme. U njoj se smenjuju dve lirske teme, opraštanje i sećanje. Veoma složeno i živo se prepliću mnogobrojni motivi: priroda, zavičaј, đakovanje, druženje, ljubav, berba grožđa, pesma i igra, nacionalna prošlost. Smenjuјu se osećanja velike radosti, oduševljenja, sete, tuge, snažnog rodoljublja.
Prvi deo poeme ispunjava ozareni karlovački predeo od Dunava do Stražilova. Pesnik govori kako je lepo živeti baš tu, ali ga svet vuče, i da mora ići. On izražava želju, za koju zna da se neće ispuniti, da je potpuno pusta i nemoguća; da zagrli i poljubi svoje Karlovce i tako im pokaže koliko ih stvarno voli. Zagledan u karlovački predeo, pesnik se oprašta od dragih mesta od kojih ga svako podseća na nešto prisno, davnašnje. On se seća radosnih i divnih trenutaka provedenih tamo. Govori o svom detinjstvu, u kojem je sve bilo lako i jednostavno, o mladalačkim zabavama i zanosima, đačkim druženjima i nabraja drugove.
U drugom delu poeme dominira veliko đačko kolo. Kolo koje se upliće u tok poeme - vilovito, plahovito, napleteno, navezeno, okićeno, začinjeno - je intonaciono ostvareno na osoben način, u ritmu razigrane sremske poskočice. U to kolo pesnik poziva "braću sa sviju strana" da se u njemu okupe: Srbijance, Hrvate, Sremce, Bosance, Crnogorce, Hercegovce, Slavonce, Dalmatince, Banaćane. U kolu se smenjuju ljubavne i junačke popevke, u kojima se prizivaju najslavniji junaci iz nacionalne istorije koji su dali svoj život za svoju domovinu, za budućnost svojih naslednika ne žaleći ni za čim. Kolo kroz koje struji radost narodnog života prerasta u simbolično kolo bratstva u koje se pozivaju svi jugoslovenski narodi.
U poemi Đački rastanak Branko Radičević izražava svoju želju da tu bude i sahranjen. Branko Radičević je umro 1. jula 1853. godine u Beču u 29. godini. Njegovi posmrtni ostaci su 1883. godine preneti iz Beča na Stražilovo. Tu je podignut skroman spomenik na kojem su isklesani stihovi iz njegovog Đačkog rastanka: Mlogo hteo, mlogo započeo, čas umrli njega je pomeo.
