Tamo dalje opet na motkama leži krov od zelenila, a pod njim stolovi puni naroda, koji pije uz svirku ciganskih svirača; pa do ovog opet krčma, do ove treća i tako redom po nekoliko krčma pod platnom ili zelenilom. Pa onda šatra gde se gađa nišan iz gluve puške, pa krug obeležen debelim kanapom zategnutim izmeđ' stupčića, a u krugu tanki štapići pobodeni u zemlju, pa ovi oko kruga bacaju gvozdene koturove, te ko pogodi i kotur mu najaše na štapić, dobija. Dalje tamo vrteška, koju smo zvali ringišpil. Pod velikim, vrlo velikim amrelom, vise drvena kola i konji, pa deca plate, posedaju u kola ili pojašu konje, zasvira vergl i amrel se počne da okreće, te nastane kikot, vrisak i dovikivanje onih iz kola i sa konja i ovih što su opkolili ringišpil. Iza ringišpila panorama. Kućica od platna i na ulazu jedan dečko svira u trubu te zbira svet, a jedan mršavko s prljavom košuljom zgužvanim kaputom i polomljenim cilindrom na glavi, ukazuje iz svega glasa kakve se sve veličanstvene stvari mogu videti u panorami: "Bitka na Sevastopolju", "Požar Moskve 1812. godine", "Opsada Pariza" i puno još drugih slika. Pa onda cirkus. U njemu jedan dečko koji se prevrće preko glave i previja na vratilima; jedan čovek diže terete, a drugi, sav namazan brašnom po ceo dan se cereka i svi mu od reda odvaljuju šamare. Iza cirkusa prostrano polje i tu sajam stoke: ovce, koze, krave s teladima i konji koje izjahuju Cigani te prikazuju kupcu njihove vrline. Iza konja, u polju, čitav logor kola. Pod kolima privezani seoski pas, a kraj kola vatra, oko koje čitava porodica onih koji su od jutros ili od juče još stigli, ko zna otkud, a večeras će ili sutra da se vrate. Tu kraj kola oni kuvaju jelo sebi, a u kolima spavaju, te ih tako jevtinije staje.
A gužva i larma i gmiže ona svetina. Cenjka se, nadvikuje, trešte bubnjevi i trube, deru se na sav glas trgovci, te izgleda ti da se sve vri i ključa u nekom velikom kotlu, onako otprilike kako će to izgledati u paklu.
Iz romana Hajduci
