Artnit

Petak, 05 Juli 2013 20:01

Ivan Sergejevič Turgenjev - Letnji dan Istaknut

Fjodor Vasiljev - Vruć letnji dan Fjodor Vasiljev - Vruć letnji dan

Bio je divan julski dan, jedan od onih dana koji nastanu samo onda kada se vreme na duže ustali. Od ranog jutra nebo je vedro; zora ne gori kao požar: razliva se kao blago rumenilo. Sunce nije ognjeno, usijano, kao za vreme strašne suše, ni mutnocrveno, kao pred oluju, već svetlo i sjajno, kao da nas pozdravlja - mirno izroni ispod uskog i dugačkog oblačka, sveže zablista, i utone u njegovu ljubičastu maglinu.

Gornja, tanka ivica razvučenog oblačka zablista kao zmijice; njihov je blesak sličan blesku kovanog srebra... Ali su, eto, opet pokuljali razigrani zraci i veselo, i veličanstveno, baš kao da uzleće, diže se moćna svetlost. Oko podne se obično pojavi jato okruglih visokih oblaka, zlaćanosivih, sa nežnim, belim ivicama. Oni se skoro ne miču s mesta, kao ostrva posejana po reci, što se u nedogled razlila i teče oko njih u prozračnim rukavicama mirnog plavetnila; dalje, ka ivici horizonta, oni se sabijaju, zbijaju, plavetnilo između njih više se ne vidi; ali su i oni isto tako plavetni kao nebo: svi su prožeti svetlošću i toplotom... Boja horizonta, laka, bledoljubičasta, ne menja se u toku čitavog dana i svuda je jednaka; nigde ne tamni, ne skuplja se nepogoda, samo se ponegde plavkaste pruge pružile odozgo naniže: to sipi jedva primetna kišica. Pred veče tih oblaka nestaje; poslednji; crnkasti i neodređeni, kao dim, leže kao ružičasta klupčad prema suncu koje zalazi; na mestu gde je ono zašlo, isto onako mirno kao što se mirno i uzdiglo na nebu, purpurni sjaj stoji kratko vreme iznad potamnele zemlje i, tiho trepereći kao sveća koju pažljivo nosimo, upali se na njemu večernjača. U ovakve dane boje su sve mekše, svetle ali ne jake; na svemu leži otisak neke dirljive lepote. U ovakve dane žega ponekad može biti vrlo velika, ponekad sve "treperi" iznad strmih njiva; ali vetar razgoni, razvejava sparinu koja se nakupila i uskovitlani vihor - nesumnjiv znak ustaljenog vremena - u visokim belim stubovima šeta stazama kroz oranje. U suvom i čistom vazduhu miriše pelen, požnjevena raž, heljda; čak i jedan sat pre no što padne noć ne oseća se vlaga. Takvo vreme priželjkuje zamljoradnik da prikupi žito.

Iz zbirke pripovedaka Lovčevi zapisi

Pročitano 2986 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Pero Ivan Sergejevič Turgenjev - Letnji dan