Afektacija u stilu može se uporediti sa pravljenjem grimasa na licu. - Jezik kojim se piše je nacionalna fiziognomija: u njoj postoje velike razlike, - od grčkoga pa do karaibiskoga.
- Stilske pogreške treba otkrivati u tuđim spisima, da bi ih se mogli kloniti u svojim.
Da bi se stvorila izvesna prethodna ocena vrednosti duhovnih produkata jednoga pisca nije baš potrebno znati o čemu je ili šta je on mislio - da bi se takva ocena stvorila bilo bi potrebno pročitati sva njegova dela; - nego je potpuno dovoljno znati kako je on mislio. Stil je tačan otisak toga kako je on mislio, on je tačan otisak toga bitnog sastava i opšteg kvaliteta njegova mišljenja. Stil pokazuje, naime, formalan sastav celokupnog mišljenja jednog čoveka, sastav koji mora uvek ostati isti, pa ma šta i ma o čemu on mislio. To mu je, u neku ruku, testo iz koga on mesi sve svoje prilike, pa ma koliko one bile različite. I kao što je neki šaljivčina, jednome koji ga je pitao: koliko još treba da ide do najbližeg mesta, dao na prvi pogled neuputan odgovor: "Idi!", u nameri da tek po njegovom hodu oceni dokle će, za izvesno vreme, stići; tako i ja čitam samo nekoliko stranica jednog pisca i odmah znam, od prilike, dokle je on u stanju da me dovede.
Iz dela O pisanju i stilu
