Artnit

Nedelja, 03 Mart 2024 17:11

Mirča Elijade - Zašto bih ja voleo samo po naredbi neba, trešnje ili jorgovana? Istaknut

Valentin Serov - Otvoren prozor, jorgovani Valentin Serov - Otvoren prozor, jorgovani

Dok iznosim činjenice koje su se davno odigrale, više se ne plašim proleća. Dogodilo se bolno razbristravanje, objašnjenja koja su ugušila tihi bunt. Sada očekujem proleće s onom muževnom nostalgijom koju podaruju prebrođene krize, s tihom i umerenom tugom koja se prosejava u samoći. Sada znam da ono što me je nekad uznemiravalo nije bilo proleće, već nešto drugo. Nisam se ja uplašio tih bujica koje su se razlile u krvi i potrošile se, iznurujući me, već ona nova duša koja se dala predvideti.

Uplašio sam se da ne odustanem od svojih odluka u korist drugih manje važnih i zanosnih zbog kojih ću zažaliti za proćerdanim godinama. Kod Nonore me nije uplašilo njeno telo, koje sam poželeo na svojim grudima i među svojim rukama. Uplašilo me je zaglupljivanje jeftinim sentimentalizmom, gubljenje vremena, preobražaj u jedan od tih mnogobrojnih savršenih instrumeneta za vođenje ljubavi, naparfimisan, negovan, duhovit i ohol.

Nije me uplašio život mesa, mozga i duše s proleća. Razumeo sam da sudbina senzibilnosti jeste patnja, sudbina mozga je nemoć, a sudbina mesa je prekinuta samo gađenjem želje nikad neutišane. Sve sam ja ovo razumeo i radovao se što niko čak i ne naslućuje ove stvari.

U proleće sam mogao zavoleti neko biće koje bi mi zimi ili u jesen bilo i ostalo samo prijateljica. Zašto bih ja voleo samo po naredbi neba, trešnje ili jorgovana? Zašto da budem prevaren? Zašto da očekujem nešto? Čekanje ljubavi u proleće povređivalo me je više nego svi prohtevi koji su mi gušili disanje i bičevali krv. Čekanje, to je ženski stav. Osećao sam se pasivan i zamišljen kao sentimentalna devica koja pomirena sa sudbinom čeka gospodara da je ubere. Ovakav poraz me je izuzetno vređao.

Proleća iza mene i proleća ispred mene. I, evo, sada ih se više ne plašim. I pišem sada ovde, nikome sumnjiv, u svesci koju krijem među kutijama prepunim beležaka. I pišem usred jeseni. I niko ne može otkriti da li sam tužan.

A nisam tužan, ni zbog jeseni, a ni zbog priče prepune uspomena.

Iz romana Gaudeamus

Pročitano 561 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Pero Mirča Elijade - Zašto bih ja voleo samo po naredbi neba, trešnje ili jorgovana?