Odštampajte ovu stranicu
Četvrtak, 18 Mart 2021 11:41

Iskrena pesma Istaknut

Teofil Aleksandar Štajnlen - Par Teofil Aleksandar Štajnlen - Par

Ljubav je veoma čest motiv pesama Milana Rakića. Njegova ljubavna lirika je jedinstvena i osobena, a pesma Iskrena pesma je jedna od najneobičnijih u srpskoj lirici. Neki književni kritičari podržavaju kazivanje Milana Rakića i njegovu potrebu da prikaže drugi vid ljubavi u Iskrenoj pesmi, a takođe se često može i čuti mišljenje da u ovoj pesmi nipodaštava ljubav prema ženi.

Iskrena pesma ima pravilnu, strogo određenu strukturu. Sve strofe su katreni sa pravilnim krakim stihovima jedanaestercima, a misli jednostavno izrečene i direktne, tek sa ponekom stilskom figurom. U celoj pesmi je prisutna unakrsna rima, što čini pesmu ritmički stabilnom, a njen ritam jedino smiruje sumorna atmosfera pesme.

Milan Rakić u Iskrenoj pesmi peva o ljubavi koja je svedena samo na čistu strast i fizički kontakt između dve osobe. Pesma počinje kao prava ljubavna pesma. Prvi stihovi prve strofe "O, sklopi usne, ne govori, ćuti" upućuju na romantičnu izjavu pesnika njegovoj voljenoj. Čini se da pesnik ne želi da reči umanje ili obezvrede osećanja kada kaže "i reč neka tvoja ničim ne pomuti bezimeno silne osećaje moje". Atmosfera takve ljubavi je prisutna do četvrte strofe, iako se i tada oseća određena doza odstupanja od ljubavi.

U drugom delu pesme pesnik iskazuje sebičnost i sukob između razuma i osećanja. Osećanja su navalila kao plima, a on u ženi voli sebe sama. Sa jedne strane je zahvalnost ženi za pruženo telesno zadovoljstvo, a sa druge strane je pesnik svestan da ne voli ovu ženu, barem ne na onaj, uobičajen način. Kako bi jasno stavio do znanja da ne oseća ljubav prema njoj, Milan Rakić ponavlja čak dva puta u pretposlednjoj strofi "al' ne volim te, ne volim te" i na taj način pojačava svu težinu izrečenog.

Poslednja strofa se motivno odnosi na prvu. Pesnik ponavlja ženi: "I zato ću ti uvek reći: Ćuti!" A zatim govori o proticanju vremena koje je neumitno. Lišće već žuti, a bilo je do skora zeleno, veče već pada, a do malopre je bio dan, mladost prolazi, a čovek toga nije svestan. Zato on nju moli da ćuti i ne kvari lepotu trenutka, jer ništa u životu se ne može zadržati ni zaustaviti.

Pročitano 349 puta Poslednji put izmenjeno Petak, 19 Mart 2021 12:01
Stefan Tanasijević

Najnovije:

Srodni članci